Šesta i poslednja premijera pozorišta „Deže Kostolanji” u ovoj sezoni – „Subotička secesija”, u režiji Zlatka Pakovića, biće izvedena u četvrtak 3. juna, s početkom u 19 časova. Igraju Katalin Ladik, Gabor Mesaroš, Timea Filep, Andrea Verebeš, Boris Kučov i David Buboš.
Prema rečima autora i reditelja Zlatka Pakovića, ovo je njegova druga saradnja sa pozorištem „Deže Kostolanji”, čiji ansambl smatra najboljim u Republici Srbiji, i koji, prema njegovim rečima, ima najveću radnu energiju i poznavanje svog zanata i poziva. Kako je naveo, u dogovoru sa Andrašem Urbanom, pozvao je Katalin Ladik da bude deo glumačke postave u ovoj predstavi.
– Nisam hteo da vidim ovu predstavu bez Katalin Ladik, zato što je ona primer otelovljene secesije. Ličnost koja i svoj život i svoj poziv shvata odgovorno. Oadbiram da radim sa ljudima koje izuzetno cenim – naveo je Paković.
Glumci su izveli pesmu „Igra” Dežea Kostolanjija, a zatim je reditelj istakao da se u predstavi postavlja pitanje kako umetnost ne može da spreči takve zulume i zla kao što su Holokaust i drugi zločini, te šta je moć i uloga umetnosti, ali kroz prizmu secesije koja predstavlja duh prekida, otcepljenja od nečeg ustaljenog i poziv na nešto novo.
– Kad kažemo subotička secesija ili secesija uopšte, mi govorimo o jednom umetničkom pravcu, koji je dobro poznat na prelomu 19. i 20. veka i koji je ostavio veliki uticaj, naročito u urbanizmu. Šta se nalazi u tom umetničkom pravcu i umetničkim formama koje podrazumevamo pod secesijom, šta je u njima zaustavljeno, kakav proces, kakav duh vremena? To je ono što nas zanima, s jedne strane, a s druge, kako taj zaustavljeni duh vremena može da utiče na građane koji žive u jednom ambijentu koji je dobrim delom određen secesijom – naveo je Paković.
Glumica Ladik Katalin navela je da je ona u Novom Sadu sedamdesetih godina lično doživela ono o čemu govori predstava.
– Ja sam secesiju na taj način doživela, iako se sedamdesetih godina zvala avangarda. U Novom Sadu sam učestvovala u tim avangardnim nastojanjima i mogu reći da sam umetničku karijeru doživela baš u tom rasponu jugoslovenske avangarde – navela je glumica.
Glumac Boris Kučov istakao je da za njega ova predstava govori o osećajima, o duhu, o senkama, vetru i tišini koja, prema njegovim rečima, govori mnogo.
Paković je istakao da je od prošle saradnje sa ovim pozorištem prošlo skoro pet godina, kada su zajednički radili „Kapitalizam geometrijskim redom izložen”, te da je saradnja dugo planirana i iščekivana, jer ansambl ovog pozorišta smatra najboljim u državi.
– Ovde je i „Dezire” festival, koji nije samo najbolji u Srbiji, već u celoj jugoslovenskoj kulturnoj sferi, jer je to jedini festival koji pokazuje pozorište u društvu, a ne jedno društvance u pozorištu – zaključio je Paković.
Predstava je na mađarskom jeziku, ali je omogućen prevod na srpski.