Specijalista socijalne medicine dr Zorica V. Dragaš iz Centra za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje Subotica saopštila je da je Srbija 2008. godine, organizujući Nacionalni program higijene ruku u zdravstvenim ustanovama pod nazivom „Čiste ruke – bezbedne ruke“, postala član Programa za bezbednost pacijenata Svetske zdravstvene organizacije „Čista nega je sigurnija nega“, dok je moto pod kojim se svake godine obeležava 5. maj, Svetski dan higijene ruku u zdravstvenim ustanovama, „Sačuvajte živote – operite svoje ruke“.
Svetski dan čistih ruku prvi put je obeležen 15. oktobra 2008. godine, kako u svetu, tako i kod nas. Kako je navela dr Dragaš, prevencija i kontrola infekcija, uključujući higijenu ruku, jedan je od najvažnijih elemenata inicijative SZO „Zdravlje za sve”, jer je to praktičan i na dokazima zasnovan pristup sa pozitivnim uticajem na kvalitet nege i bezbednost pacijenata na svim nivoima zdravstvenog sistema.
„Higijenom ruku se sprečava prenošenje mikroorganizama, prouzrokovača bolničkih infekcija, od kojih poseban značaj imaju bakterije otporne na antibiotike. Pravilnom higijenom ruku ne samo što će se smanjiti broj bolničkih infekcija, već će se smanjiti i upotreba antibiotika, a povećati bezbednost pacijenata. Uprkos tome što je pranje ruku toplom vodom i sapunom jedna krajnje jednostavna a spasonosna mera, veliki je izazov u promociji zdravlja, promovisati jednu abstraktno dobru ideju i pretvoriti je u svakodnevno automatsko praktično ponašanje osobe koje se primenjuje uvek kada je to potrebno”, poručila je dr Dragaš.
Ona je istakla da je kulturu pranja ruku i razvijanje svesti o značaju sprovođenja neophodnih higijenskih mera potrebno stvarati od najmlađeg uzrasta i tokom života održavati (lična higijena, higijena stanovanja, higijena/sanitacija životne sredine i drugo). Kako je navela, svako dete, svaka osoba treba da zna kada je i zašto potrebno prati ruke: kod kuće, u školi, u kritičnim momentima (posle upotrebe toaleta, pre i posle negovanja bebe, pre pripremanja hrane, pre i posle jela, zatim u nekoj drugoj situaciji ili okruženju i na tome se mora raditi u lokalnoj zajednici, svuda u svetu.
Dr Dragaš je navela da su osnovne poruke veoma jednostavne i dostižne. One se odnose na pranje ruku toplom vodom i sapunom, što je spasonosna mera i najisplativija zdravstvena intervencija. Pranje ruku sapunom takođe značajno smanjuje verovatnoću nastanka dijareje (uključujući i koleru), intestinalne infekcije (crevne), zatim akutne respiratorne infekcije (disajnih puteva), kao i infekcije kože i očiju. Infekcije mogu izazivati bakterije, virusi i drugi mikroorganizmi. Istakla je da pranje ruku samo vodom nije dovoljno, već je obavezno i korišćenje sapuna. Preporučuje se čvrst sapun i temeljno pranje svih delova šake u trajanju od 20-30 sekundi, te održavanje higijene noktiju, koje uključuje povremeno korišćenje meke četkice za ruke i nokte.
„Postoje bolesti, koje se svrstavaju u grpu ’bolesti prljavih ruku’ i većina ljudi tada pomisli na crevne bolesti, odnosno na bolesti organa za varenje. Poznato je da neke od ovih bolesti mogu imati epidemijski karakter (kolera). Preko ruku koje su kontaminirane uzročnicima bolesti mogu da se u određenim slučajevima prenose i bolesti disajnih organa, koje se sa obolelog na zdravog čoveka najčešće prenose putem vazduha, odnosno kapljičnim putem”, navela je dr Dragaš, dodavši da se kontaminiranim rukama dalje mogu inficirati predmeti opšte upotrebe, kao što su kvake, tastatura, radna površina, igračke, telefoni, slušalice, te na taj način omogućiti interhumani prenos bolesti i njihovo dalje širenje u zdravom delu stanovništva.
Takve bolesti su na primer tuberkuloza ili grip čiji je uzročnik virus gripa, ali i zarazna bolest kovid 19, koja se prenosi kapljičnim putem preko vazduha, ali i preko kontaminiranih predmeta i ruku, prilikom dodirivanja lica – posebno u predelu očiju, nosa i usta.
„Najvažniji cilj ustanovljenog Svetskog dana čistih ruku je razvoj kulture pranja ruku stanovništva, kako na lokalnom tako i na globalnom nivou. Istraživanja su dokazala da je pranje ruku toplom vodom i sapunom jedna od najkorisnijih, najjednostavnijih i sigurno najisplativijih mera sprečavanja bolesti praćenih prolivom, i upale pluća, a upravo su te bolesti najodgovornije za umiranje dece uzrasta do godine dana”, zaključila je dr Dragaš.