Zavod za javno zdravlje Subotica saopštio je da se Svetski dan srca, ustanovljen 2000. godine, svake godine obeležava 29. septembra, sa ciljem da informiše ljude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti. Ove godine Svetski dan srca obeležava se pod sloganom „Poveži se srcem”.
Specijalista socijalne medicine dr Zorica V. Dragaš iz Centra za promociju zdravlja Zavoda za javno zdravlje navela je da svake godine u svetu 18,6 miliona ljudi umre zbog posledica bolesti srca i krvnih sudova (KVB), da se procenjuje da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona, te da Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 85% prevremenih smrtnih ishoda može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika, kao što su pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost.
Kovid 19 naročito ugrožava srčane bolesnike i stavlja ih pod dvostruki rizik. Kako je navedeno, oni su već narušenog zdravlja, a ako se inficiraju virusom korona, veći je rizik da razviju težu kliničku sliku, sa često fatalnim ishodom.
Epidemiološka situacija u Srbiji
Kako je navela dr Dragaš, prema preliminarnim podacima Populacionog registra za akutni koronarni sindrom, bolesti srca i krvnih sudova tokom 2020. godine u Srbiji je umrlo 55.305 osoba (25.617 muškaraca i 29.688 žena).
„Bolesti srca i krvnih sudova sa učešćem od 47,3% u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. U kardiovaskularne bolesti spadaju: reumatska bolest srca koja čini 0,9 % svih smrtnih ishoda od KVB, hipertenzivna bolest srca čini 16,8%, ishemijske bolesti srca 15,9%, cerebrovaskularne bolesti 17,8%, a ostale bolesti srca i sistema krvotoka čine 42,5% svih smrtnih ishoda od kardiovaskularnih bolesti”, navela je, ističući da se akutni koronarni sindrom javlja kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca.
Najznačajniji faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti
Dr Dragaš je istakla da je većina KVB uzrokovana faktorima rizika koji se mogu kontrolisati, lečiti ili modifikovati, kao što su: visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, prekomerna uhranjenost/gojaznost, upotreba duvana, fizička neaktivnost i šećerna bolest.
„Međutim, postoje i neki faktori rizika koji ne mogu da se kontrolišu. Među najznačajnije faktore rizika, koji su odgovorni za smrtnost od KVB, ubrajaju se povišen krvni pritisak (kome se pripisuje 13% smrtnih slučajeva na globalnom nivou), zatim upotreba duvana (9%), povišen nivo šećera u krvi (6%), fizička neaktivnost (6%) i prekomerna telesna masa i gojaznost (5%)”, navedeno je.
Faktori rizika na koje ne možemo da utičemo (nepromenljivi faktori rizika)
Kako je navedeno, pored promenjivih faktora rizika, postoje i faktori rizika koji ne mogu da se menjaju, te bi osobe iz ovih rizičnih grupa trebalo redovnije da kontrolišu svoje zdravlje. Tu se misli na osobe u starijoj životnoj dobi, ali i na osobe muškog pola, koji ima ima veći rizik za pojavu bolesti srca od ženskog u premenopauzi. Ipak, kako su naveli, kada žene uđu u menopauzu, rizik za pojavu KVB se izjednačava. Porodična istorija takođe ukazuje na povećani rizik kod potomaka.
Svetska federacija za srce
Dr Dragaš je istakla da Svetska federacija za srce vodi globalnu borbu protiv srčanih bolesti i moždanog udara, sa fokusom na zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje preko ujedinjene zajednice koja broji više od 200 članica i okuplja medicinske organizacije i fondacije za srce iz više od 100 zemalja. Svetska federacija za srce usmerava napore za ostvarenje cilja Svetske zdravstvene organizacije da se za 25% smanje prevremeni smrtni ishodi od bolesti srca i krvnih sudova do 2025. godine. Zajedničkim naporima možemo pomoći ljudima širom sveta da vode bolji i zdraviji život sa zdravim srcem.
Dr Zorica V. Dragaš istakla je da je za očuvanje zdravog srca potrebno poštovani principe pravilne ishrane, biti fizički aktivan svakoga dana po pola sata, te ne konzumirati duvanske proizvode.
„Umrli od bolesti srca i krvnih u Severnobačkom okrugu, tokom 2020 godine: Preminulo je ukupno 1556 osoba (658 muškog i 898 ženskog pola). Udeo u ukupnoj smrtnosti stanovništva je 53,8%. Najučestalije dijagnoze su: povišen krvni pritisak; bolesti srčanog mišića; ateroskleroza; moždani udar i hronična ishemijska bolest srca. Učestalije umiranje počinje da se beleži već posle 50 godine života”, zaključila je dr Dragaš u saopštenju.