Turistički poslenici zatečeni zahtevom da prijavljuju klijente koji su za aranžmane dali 5.000 evra i prst upiru na osiguravajuće kuće koje imaju sve podatke
Na tapetu poreske uprave našli su se utajivači poreza, odnosno oni koji nisu prijavili zaradu veću od 2,9 miliona dinara, poreznici su pokucali na vrata turističkih agencija i tražili da im turistički poslenici dostave podatke svih turista koji su u poslednje dve godine na putovanja potrošili 5.000 evra. Jer, samo bogat čovek, bez obzira na koji način je stekao sredstva, može da priušti letovanje od 5.000 evra. Otprilike bi tako glasio argument Poreske uprave Srbije.
Izostali su sa liste prioriteta poreznika i oni koji su tokom prošle i pretprošle godine kupovali stanove za gotovinu, bez kredita, a samo je od januara do maja 2020. prema podacima Republičkog geodetskog zavoda skoro 84 odsto ukupnih nekretnina plaćeno kešom.
Odakle? Ko ih je kupovao, čijim parama? Pri tome ne pazari se nekretnina za 5.000 evra, nego za 50.000, 100.000, 500.000 evra pa i milion i više.
Ako su poreznici i te stvari proveravali, inkognito, tako što su notarima slali dopis da im, pozivajući se na zakon, dostavljaju podatke o kupcima stanova, kako bi ih poreznici onda uzeli pod svoje, Poreska uprava je o tome morala da obavesti javnost. I podrobno objasni zašto to radi. Samo u tom slučaju, kada bi Poreska uprava izašla „ispod vela tajne pod kojim radi decenijama”, dopis turističkim agencijama danas bi bila jedna od redovnih njihovih akcija. Ali, pošto je praksa uprave da o svemu ćuti, o zaradama estrade o njihovim (ne)plaćenim porezima, o imenima najvećih dužnika, o poreskim rajevima, ovakva reakcija javnosti je očekivana. Da li iko može da se seti kada su građani u Srbiji dobila podatak i o jednom jedinom utajivaču poreza koji je procesuiran i kome je oduzeta imovina. Pa nikada.
Svesna ili ne svojih posledica, Poreska uprava je napravili medveđu uslugu turističkim poslenicima, preko kojih će sada malo ko da uplati letovanje. Nego će na odmor ići preko agencije iz Republike Srpske, Makedonije, Slovenije i tako će novac umesto u Srbiji, odlaziti drugima. A mi ćemo nastaviti da kukamo kako je turistički sektor podneo veliki teret pandemije i nudićemo im kredite koje nemaju od čega da vrate.
Kako su se iz Poreske uprave Srbije pozvali na Zakon o utvrđivanju porekla imovine i Zakon o poreskom postupku i administraciji u turističkim agencijama su reagovali burno pitajući da li je ovaj zahtev u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, a onda i tvrdeći da je ovo još jedan udar na njihovo poslovanje koje je ionako ugroženo od početka pandemije.
Aleksandar Seničić, direktor „Jute” izjavio je za naš list da je pitanje vrlo osetljivo i da su se našli u situaciji da će ih klijenti, posebno oni koji plaćaju skuplje aranžmane, od sada sigurno izbegavati.
– Iz godine u godinu najveći deo prometa, posebno kada je reč o skupim aranžmanima i inače se ne odvija preko agencija, a sada smo sigurni da će to tako biti i ubuduće. Angažovali smo advokate kako bi nam do kraja razjasnili ovu situaciju, jer smo se našli u poziciji da sa jedne strane imamo obavezu da poštujemo propise, a sa druge da ovako javno pričamo o tome da ćemo dostavljati podatke o putnicima koji imaju više novca – objašnjava Seničić.
U agencijama navode da su zatečeni ovakvim zahtevom posebno što je Zakon o poreklu imovine usvojen u martu i niko do sada nije govorio o ovoj obavezi agencija. Čak iako je ovo redovan posao Poreske uprave, plaše se da se to u javnosti neće dobro razumeti te da će putnici radije izbegavati turističke agencije za uplate aranžmana, nego da se izlažu riziku da budu prijavljeni.
Kako za „Politiku” kažu u jednoj velikoj turističkoj agenciji, ovo uopšte nije uobičajena praksa i bilo bi zanimljivo videti kako bi reagovali advokati kad bi Poreska uprava zatražila podatke o njihovim klijentima koji su platili skupe nekretnine.
– U agencijama, pre svega nemamo matične brojeve putnika, niti to zahtevamo od njih. Bilo bi razumljivo da nam se traže informacije ukoliko je reč o nekom istražnom postupku i za konkretnog putnika, a ovako paušalno je u najmanju ruku degutantno. Predlažem Poreskoj upravi da iste podatke traže i od onlajn platformi poput bukinga preko kojih se ovakvi aranžmani najčešće i uplaćuju – napominje naš sagovornik i tvrdi da samo jedan odsto građana uplaćuje takve aranžmane, dok se preko agencija kada je reč o većim iznosima, uplati najviše do tri hiljade evra i to za porodice sa više članova.
Kako su ovakav dopis Poreske uprave doživeli uglavnom kao još jedan udarac na branšu koja je inako u lošoj materijalnoj situaciji u agencijama objašnjavaju da su poreznici ovakve informacije mogli da pronađu preko osiguravajućih kuća koje agencije osiguravaju od insolventnosti.
Svi podaci se preko centralnog registra, odnosno e-uprave slivaju na jedno mesto, pa je bilo jednostavnije tako doći do platežnih turista, jer se tamo nalazi sve, pa i uplaćeni aranžmani.
Iz Poreske uprave navode da su po Zakonu o poreklu imovine i posebnom zakonu svi državni organi i organizacije, organi autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, imaoci javnih ovlašćenja, fizička i pravna lica dužni, da na zahtev uprave, dostave podatke kojima raspolažu u roku koji ona odredi i da pruže podršku zaposlenima u postupku propisanom ovim zakonom. U skladu sa članom sedam, definisana je obaveza dostavljanja podataka Poreskoj upravi.
Odredbama člana 13, definisano je da Poreska uprava utvrđuje uvećanje imovine u prethodnom postupku na osnovu podataka kojima raspolaže i podataka koje prikupi od drugih organa i organizacija, pravnih ili fizičkih lica i upoređuje ih sa prijavljenim prihodima u određenom periodu. Ukoliko se u prethodnom postupku učini verovatnim da u najviše tri kalendarske godine kod fizičkog lica postoji razlika između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda koja je viša od 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, Poreska uprava pokreće postupak kontrole.
U procesima utvrđivanja porekla imovine koje vodi, ova uprava u potpunosti postupa u skladu sa primenom odredaba Zakona o zaštiti podataka ličnosti.
Politika