Klimatolog Vladimir Đurđević kaže za RTS da se u prognozama ne vidi prava zima ove godine, kao i da su probijeni temperaturni rekordi – 30. decembar i 1. januar bili su najtopliji do sada, a decembar najtopliji mesec u Beogradu od kada se vrše merenja.
Ako se nastavi trend povećanja temperature, u naredne dve-tri godine proživećemo “najtopliju godinu do sada”, upozorava Đurđević.
“Nažalost, sneg postaje sve ređi u našim krajevima i svake godine deluje da ga sve duže i duže čekamo. I ovih prethodnih godina je zaista bilo neuobičajeno u tim smislu, tako da i trenutno stanje je prilično neuobičajeno i nestandardno da u januaru nema tih akumulacija i ozbiljnijih količina snega”, navodi Đurđević i dodaje da zbog toga trpi i zimska turistička sezona.
“Već za vikend možemo da očekujemo temperature oko 10 i iznad 10 stepeni, tako da posle ovog kratkog relativno zimskog vremena, ponovo ćemo biti u nekom toplijem režimu u narednih desetak dana”, objašnjava Đurđević.
Decembar u Beogradu najtopliji do sada
Ističe da se klima na planeti promenila, a ta promena se prvenstveno odnosi na to da je danas cela planeta u proseku toplija za 1,2 stepena nego u periodu pre početka Industrijske revolucije.
Naglašava da je jedini način da se sve zaustavi u granicama koje su prihvatljive – prestanak korišćenja fosilnih goriva.
“Treba da prestanemo da koristimo ugalj, naftu i gas. Da prestanemo da dodajemo ugljen-dioksid u atmosferu i u tom smislu će se klima stabilizovati i ostaćemo u toplijem režimu, ali se on neće pogoršavati i nećemo ići ka sve toplijem”, navodi.
“U naredne dve-tri godine proživećemo najtopliju godinu do sada”
Na pitanje postoje li prognoze kakva će biti ova godina, Đurđević kaže da nemaju procene za celu godinu.
Naglašava da su mere relativno jednostavne i da ih nema tako puno.
“Ali su konkretne u smislu da znamo da treba da se prvo regulišu emisije zagađujućih materija velikih industrijskih postrojenja i termoelektrana, da treba da se razmišlja o tome šta su individualna ložišta u smislu kvaliteta goriva koje naši građani koriste, uređaja koji se koriste za grejanje i na kraju podizanje energetske efikasnosti objekata u kojima žive da bismo trošili manje energije za zagrevanje”, ukazuje Đurđević.
Navodi da treba voditi računa i o saobraćaju, kao i da postoje neke emisije koje su nepovoljne i dolaze iz poljoprivrede.
Ističe i da smo u nekim zemljama videli da je to moguće i kao primer navodi Kinu, koja je za pet godina uspela da za 50 odsto poboljša kvalitet vazduha u smislu koncentracije PM čestica.
RTS