Kako je Kuntić savladao povredu iz Skoplja i na koji način je fizioterapeut Pera Dabić bio dvanaesti igrač Spartaka na terenu? Hoće li subotička publika na stadionu zauvek ostati pozorišna? Kako su Zorana Čavu Dimitrijevića obuzdavali da ne izlazi u grad? Zašto se Kuntić ošišao u Hongkongu i zašto mladi fudbaleri u Koreji ne gledaju starije u oči? Kako Kuntić danas nove fudbalske nade po Balkanu traži posredstvom interneta…
U intervjuu za Subotičke.rs Zoran Kuntić, jedan od najznačajnijih Spartakovih fudbalera iz sredine osamdesetih godina, kaže da njegova generacija nije poslednja velika genaracija Spartakovih fudbalera.
– Igralo se dobro i posle nas, bio je posle nas Spartak u finalu Kupa Jugoslavije… – kaže legendarni “Kunta”.
Kuntić dodaje da je tačno da je na neki način subotička publika na stadionu pozorišna, ali da je to pitanje lokalnog mentaliteta koji se neće promeniti.
Od anegdota iz zlatnog Spartakovog doba najradije se seća masera i fizioterapeuta Pere Dabića koji je bio dvanaesti Spartakov igrač na terenu.
– Kad god bismo imali dobar rezultat, određeni igrači bi se “povređivali” na terenu. Utrčavao je, onako krupan, ali vrlo pokretljivi Dabić. Dugo bi ukazivao pomoć fudbaleru, a potom bi se, dok bi trčao nazad prema klupi, njegova poluotvorena torba otvorila. Iz nje bi na travu poispadali sprejevi i lekovi kupujući još vremena za nas.
Kuntić pamti i da je Dabić imao svoj način da Zorana Čavu Dimitrijevića zadrži u karantinu u Lovačkoj kući.
– Čava je voleo izlaske, to svi znaju. Pronalazio je način da nestane čak i iz karantina. Pera mu je zato, ponekad, davao neke male pilule da lakše zaspi i ne ode u grad – priča Kuntić.
Više o ovim anegdotama, kao i o Kuntićevom sportskom putu, možete odgledati u video-zapisu intervjua koji je Kuntić dao našoj saradnici Ivani Buljovčić.