U prvom polugodištu 2023. u odnosu na isti period prošle godine potrošačke cene veće su za 15,3 odsto, objavio je Republički zavod za statistiku.
Proizvoda koji su imali najvećih uticaj na rast ukupnih potrošačkih cena bili su: mlečni proizvodi, povrće, meso, elektična energija za domaćinstvo, hleb i žitarice i čvrsta goriva (ogrev).
Najveći uticaj na rast potrošačkih cena u prvoj polovini 2023. godine imao je rast cena mlečnih proizvoda (39,1 odsto) uslovljen, pre svega, rastom cena jogurta i kiselog mleka (jogurt, voćni jogurt, sa dodatkom žitarica, kefira i sl.), svežeg sira (svih vrsta) i mleka (sa rokom upotrebe do 21 dan), učestvujući u ukupnoj strukturi stope rasta potrošačkih cena u prvoj polovini 2023. sa 13,1 odsto, navodi se u podacima RZS.
U prvom polugodištu 2023. rast cene povrća (od 30,7 odsto) dominantno je bio određen cenom crnog luka, krompira (naročito crvenog), paprike, paradajza i šargarepe. Nakon prvog polugodišta 2023, kupus je jedino povrće koje je pojeftinilo za ceo procentni poen.
Rast cene mesa od 18,4 odsto najviše je bio pod uticajem rasta cena svinjskog mesa bez kostiju, slanine (svih vrsta), goveđeg i junećeg mesa bez kostiju, kobasica od svinjskog, goveđeg i mešanog mesa i pilećeg filea, čije je ukupno učešće u strukturi godišnje stope rasta cene mesa u prvoj polovini 2023. iznosilo 48,6 odsto.
Rast cena hleba i žitarica (od 21,8 odsto) najviše su generisali rast cena belog hleba, slane grickalice (slani štapići, smoki, perece, ribice i sl.), burek, slane pite i kolači (torte i slatke pite), učestvujući u strukturi ukupne stope rasta cena hleba i žitarica u prvom polugodištu 2023. sa 63,8 odsto.
Opširnije pročitajte ovde.
Izvor: N1