Ja sam greška!, ponoviće svoj dramski iskaz Jan Fabr u predstavi „Noćni pisac“, u kojoj otkriva takozvanu mračnu stranu svog bića, egzistencijalnu uznemirenost nevidljivu preko dana, dok živi punim plućima.
„Noćni dnevnik 1985-1991“, na osnovu kojeg je nastala ova predstava, prvi put je objavljen 2017. i u njemu otkriven dobar deo puta umetnika svetskog glasa, sa impulsima između stvaralačkog i destruktivnog. Slike iz porodičnog gnezda, privatnog i profesionalnog života, svoje usamljenosti i rastrzanosti, ekscentričnosti, nedavno je pretvorio u niz predstava svog „Trablejn“ teatra iz Antverpena, od kojih je za jednu kao koproducenta izabrao Narodno pozorište u Beogradu. Ovu predstavu je sa velikim uzbuđenjem upravo videla publika Festivala savremenog pozorišta „Dezire“ u Subotici.
Minimalistički postavljena scena, gotovo prazna, bela, sa stolom u sredini i zidom iza koji postaje i platno za projekcije, omeđena sa četiri kamena, suptilnim svetlom osvetljava i baca senku na čoveka u crnom odelu, samog Fabra kojeg maestralno predstavlja Slobodan Beštić. Čitajući odlomke iz Dnevnika, monologe iz Fabrovih drama, on iz scene u scenu menja držanje, dikciju, telesni izraz, strogo prateći ritam predstave koja zarobljava pažnju gledaoca sitnim detaljima, nekad suptilnim, a nekad i naglim promenama intenziteta, u glumačkom i drugim elementima, kao što je muzika, video projekcije Fabrovih filmova ili, u jednom trenutku, scenska pojava lutke ovog umetnika. Fabrove dnevničke ispovesti tako oživljavaju na veoma dramatičan, efketan način, kao „svađa“ čoveka sa samim sobom, čoveka koji uživa, pati, pleše, stvara i gubi (se).
Ova predstava je postavljena u Rimu i Petrogradu, a mi smo treća verzija, objasnio je Slobodan Beštić pozadinu nastanka „Noćnog pisca“ u Narodnom pozorištu Beograd.
On je, kako pojašnjava, otišao s naučenim tekstom da vidi predstavu koja je već gotova i onda se desilo nešto jako lepo i neobično da je Fabr počeo da radi sa njim lično i počeo da menja svoja rešenja i prilagođava onome što je Beštić nudio.
Proveli smo ta četiri dana u intenzivnom laboratorijskom radu, po ceo dan, a ja sam uživao. Ne pamtim da sam u poslednje vreme imao toliko energije na sceni, na probama, da se lomim, da se dajem, istražujem i da nudim sve i što sam znao i što nisam znao. To je bio trenutak za mene, a i za njega, da se prepoznamo i veoma brzo uradimo nešto što sada postiže uspeh i u Beogradu, na repertoaru, i na gostovanjima, koliko se to danas može. Korona, problemi s novcem i sve ostalo. A pošto je to korpodukcija sa Fabrovim „Trablejnom“ iz Antverpena, ona predstavlja i njihov izlazak na Balkan, poručio je Beštić.
Igor Burić, Dnevnik, foto: Festval “Dezire”