Viktorija Šimon Vuletić: “Kao što je neko napisao, ovaj mural je najuvredljviji upravo za Srbe”. Dragoslav Bokan: “Svaki oblik pozitivnog patriotizma, koji nikoga ne vređa niti dovodi u pitanje, unapred je osuđen i stavljen na stub srama, pošto živimo u čudnom vremenu”. Đorđe Kuburić: “Ako može Pavle Vujisić u Brazilu, zašto Irinej ne bi bio namolovan u Subotici (pitanje je retorsko)? Mural je izveden stilski korektno, u svedenoj crno-beloj vizuri, bez suvišnih aplikacija ili obeležja. Nekako je cool…”.
Branko M. Žujović
Mural sa likom počivšeg patrijarha Irineja, oslikan u ulici koja nosi naziv po ubijenom aktivisti nekadašnje Komunističke partije Jugoslavije Đuri Đakoviću, nije spolja podelio Subotičane, ali nije ni mnoge ostavio ravnodušnim. Delo anonimne grupe uličnih umetnika, kojima je za oslikavanje zida ustupljena velika dizalica, što je pomalo oksimoron samo po sebi, pokrenulo je brojne diskusije na društvenim mrežama. Intenzitet ovih diskusija u jednom trenutku dosegao je napon tekuće dnevnopolitičke netrpeljivosti.
Istražujući hod istorije od freske ka muralu u uslovima i okvirima subotičkog XXI veka, komentar smo zatražili od onih koji su među nama možda najpozvaniji da daju odgovore.
“Patrijarh Irinej nije postao deo pop kulture…”
Antropolog, prevodilac i etnolog Viktorija Šimon Vuletić za Subotičke.rs kaže da su murali njena velika ljubav i da ih je fotografisala gde god bi tokom putovanja naišla na njih.
– Snimala sam one umetnički osmišljene, ali i vešte, amaterske uratke. Današnji, savremeni murali se nazivaju “strit artom” ili uličnom umetnošću i ima ih po celom svetu, s tim što su u nekim zemljama, uglavnom muslimanskim, koje su bile pogođene ratovima, murali apoteoza poginulih ratnika i narodnih vođa. Mnogi murali po svetu imaju jasnu ili skrivenu poruku, a kao deo pop kulture često prikazuju i njene “ikone”. Autori su najčešće poznati, osim kada su im radovi subverzivni ili uvredljivi, urađeni na brzinu, pod velom noći.
Šimon Vuletić: Umetnost je umetnost kada je autentična i lična, a ne navijačka
Stoga mi nije jasno zašto naši ulični umetnici žele da ostanu anonimni. Mora da im savest ipak nije čista ili se možda boje odmazde ratobornih “subotičanera” koji po difoltu mrze sve što je srpsko, pa i srpskog patrijarha. Pažljivo sam pročitala većinu komentara na vest o strit art patrijarhu i zaista mi je žao ljudi čiji argumenti posežu za brojanjem krvnih zrnaca spomenicima u gradu, ili koji kritičare istog teraju iz grada i zemlje.
Kao što je neko napisao, ovaj mural je najuvredljviji upravo za Srbe. Srpski patrijarh, ipak, nije postao deo pop kulture, da bi ga namalali na zid sa jasnom porukom između redova – za srpskiju Suboticu. I da bi se na svaki negativni komentar tvrdilo da ovde žive ustaše i srbomrsci. Umetnost je umetnost kada je autentična i lična, a ne navijačka.
“Za svaku pohvalu…”
Za razliku od Viktorije Šimon Vuletić, režiser i publicista Dragoslav Bokan smatra da su murali savremeni izraz narodnog poštovanja.
– Murali su nastali u dvadesetom veku, u Meksiku i Latinskoj Americi, kao njihov originalni oblik “modernih fresaka”. Na Zapadu su murali, zajedno sa grafitima, dakle sa slovima umesto slika, postali uobičajeni deo slobodno oslikanih tabloa na svakom slobodnom gradskom zidu. Najpopularniji deo ulične umetnosti.
U međuvremenu smo dobili i prave umetničke heroje murala, od onih meksičkih, preko njujorških, do londonskih i pariskih.
Beogradske murale oslikavaju naš, Bečlija rođenjem, učenik Petra Dobrovića, Lazar Vujaklija, zatim Čeda Vasić, poznati profesor beogradskog Univerziteta umetnosti, Slobodan Jevtić Pulika, naš umetnik iz Pariza, čuveni Dede iz Izraela, Francuzi “Remed” i “Blu”, kao i mnogi drugi. U Novom Sadu su tu Farid Rueda, Fiorela Silva, “Artez”, Uroš Štrboja, Janko Počuča i, naravno, nezaobilazni Remed.
Bokan: Dnevna politika je vezana za političare, a patrijarh Irinej to nije bio
Ali, važnije od svega je ta interakcija nesumnjivog poštovanja između uličnih umetnika i spontano izabranih modela za njihove mural-portrete: Duško Radović, Ivo Andrić, Gaga Nikolić, Gavrilo Princip, Bora Todorović, Nebojša Glogovac, patrijarh Pavle…
Tako se dogodilo i da naš 45. patrijarh, naslednik patrijarha Pavla na svetosavskom tronu, Irinej – sada dobije svoj zidni portret u Subotici. Lepo i plemenito, s koje god strane da pogledamo. Slika duhovnog pastira najveće verske zajednice u Srbiji, urađena neposredno nakon njegove smrti i sahrane, za svaku je pohvalu – kaže Bokan.
On, međutim, dodaje da je svaki oblik pozitivnog patriotizma, koji nikoga ne vređa niti dovodi u pitanje, unapred osuđen i stavljen na stub srama, pošto, kako Bokan kaže, živimo u čudnom vremenu.
– To je jezivo nasleđe najgore strane nekadašnjeg titoizma, tog jednoumnog, totalitarnog ideološkog sistema, utemeljenog na kritici svakog oblika Srpstva. I taj odvratni šovinistički anahronizam mora da prestane da muti međuodnose Srba sa njihovim sugrađanima. Vreme je da se sulude optužbe na račun Srba i njihovih velikana konačno prekinu i da se ukinu ovakvi lažni problemi i “nesuglasice” kojih, u stvari, nema.
Dnevna politika je vezana za političare, a patrijarh Irinej to nije bio, baš kao nijedan arhijerej naše crkve. A posebno on, poznat kao pomiritelj i izmiritelj, spreman na dijalog i dogovor sa svim ljudima dobre volje, zbog čega je često nepravedno napadan od strane raznih ekstremista i kvazizilota.
Moramo odmah da razdvojimo spontane reakcije slaganja ili neslaganja, a uvek ima raznih mišljenja, povodom ove “zidne freske” mladalačke popularne kulture, od neprijateljskih i mrziteljskih napada na ceo srpski narod kroz ostrašćenu kritiku gradske i republičke vlasti maskiranu u otpor ovom muralu.
Ukusi su različiti i uvek će biti onih kojima se nešto više ili manje dopada, ali poštovanje svih prema čoveku mira i duhovnom pastiru na patrijaršijskom tronu – to je nešto očekivano i apsolutno logično – kaže Bokan.
“Varaju se oni koji misle da je Tito živ…”
Bokan tvrdi da se ne sme dopustiti da neprijatelji naše države i njenih lojalnih građana, kako on kaže, iskoriste jedan sasvim bezazlen povod za svoj smišljeni i neljudski napad.
– To mora da se odmah stavi u realan kontekst onoga što se zaista događa i pravih razloga, za sve politikantske reakcije grupe neprijatelja multietničnosti i multikonfesionalnosti naše pravedne i građanski ustrojene države. Moramo da branimo pravo na međusobno poštovanje, uz mudro izbegavanja zapaljivih izjava u funkciji neskrivene mržnje prema većinskom narodu u Srbiji. To više neće i ne može proći.
I varaju se svi oni koji misle da je Tito živ i da je napad na Srpstvo dovoljan razlog za političko napredovanje, kao što je to bilo pre samo nekoliko decenija. U olovna vremena poželjne diskriminacije građana srpske nacionalnosti – kaže Bokan.
Patrijarh kao superstar
Pesnik i profesor srpskog jezika i književnosti, Đorđe Kuburić, ovim povodom kaže da je posve blaziran glede činjenice da je deo zida na ćošku prometne subotičke raskrsnice oslikan likom patrijarha Irineja.
– Muralisan je Duško Radović, Maradona, Mustafa Nadarević, Hitler, Zoran Radmilović… A zidna slika Pavla Vujisića osvanula je u Sao Paolu. Ako može Paja u Brazilu, zašto Irinej ne bi bio namolovan u Subotici? Pitanje je retorsko.
Mural je izveden stilski korektno, u svedenoj crno-beloj vizuri, bez suvišnih aplikacija ili obeležja. Nekako je “cool”.
Uostalom, blaženopočivši arhiepiskop srpski još za života je postao neka vrsta superstara. Nešto kao Donald Tramp, Novak Đoković ili Majkl Džekson. To su lucidno uočili mladi subotički likovno orijentisani slatkopravoslavci – skiptar koji patrijarh drži u ruci nedvosmisleno podseća na mikrofon.
Neka je mural tu gde je. Ne bi trebalo nikom da smeta, niti bilo koga da ushićuje. Uostalom, to je tek slika na zidu. Nije spomenik – kaže Kuburić.
Subotički naprednjaci: Logistiku za oslikavanje murala obezbedili poštovaoci
Savet za kulturu i informisanje subotičkog odbora Srpske napredne stranke u odgovoru na pitanja naše redakcije naveo je da smatra da mural patrijarha Irineja predstavlja izražavanje poštovanja značajnoj ličnosti, iskazano kroz urbanu umetničku formu slikarstva, kao i da krasi zgradu na kojoj je oslikan.
“Smatramo celishodnijim da se na temu ulične umetnosti, koju pominjete, pokrene pitanje grafita sa neprimerenim sadržajima i govorom mržnje, jer su mnoge zgrade u širem gradskom jezgru česta meta vandala koji neprimerenim (vulgarnim) grafitima narušavaju izgled zgrada i okoline.
Oslikavanje značajnih ličnosti, poput patrijarha srpskog Irineja, koje su svojim delima doprinele unapređenju zajedničkog života i poštovanju različitosti, smatramo činom izražanja poštovanja prema čoveku koji je, posetivši 2017.ovaj grad, ukazao na bogatstvo koje posedujemo: bogatstvo naroda koji žive sa različitim kulturama i nasleđem, na zajednički suživot svih nacija…
Mural iskazuje poštovanje patrijarhu srpskom Irineju, čoveku koji je svojom blagošću, mudrošću i ljudskom veličinom poštovan svuda u svetu, i nastao je spontano, u želji da se njegova veličina ovekoveči. Zadužio nas je svojom duhovnom posvećenošću, verom, snagom, ljubavlju i neprekidnim zalaganjem i brigom za dobrobit svih nas, i zato je očekivana želja da njegov lik i delo ostanu zapamćeni.
Oslikavanje murala inspirisano je željom da se odužimo za sve što je za života patrijarh uradio za očuvanje zajedništva i hrišćanskih vrednosti i izuzetno smo ponosni da je naš grad bogatiji za umetničko delo ovakvih razmera. Logistiku za oslikavanje murala obezbedili su poštovaoci dela blaženopočivšeg patrijarha Irineja”, navedeno je u odgovoru lokalnog SNS-a našoj redakciji.