Prekid nastave zbog epidemije, Vojislav Ivošević je iskoristio da radi na farmi “Mačković” u Ljutovu, kako bi usavršio svoje znanje iz oblasti stočarstva
Bajmočanin Vojislav Ivošević ima 16 godina. Učenik je srednje poljoprivredne škole u Bačkoj Topoli. Od pete godine brine o domaćim životinjama.
Njegov otac Vladimir kaže da mu je Vojo najveća pomoć u ovom poslu. Vojislav drži svinje, koze, zečeve, golubove, a kao drago posebno ističe tele “Kimi”, koje mu je ljubimac. Tu je i pas.
Vojislav ima veliku želju da gaji što više životinja i želja mu je da se sa tim poslom bavi.
Nakon završetka Osnovne škole “Vuk Karadžić” u Bajmoku, Vojo je, po uzoru na starijeg brata Božidara, upisao srednju poljoprivrednu školu, veterinarski smer. Čim stigne iz škole, presvlači se u radno odelo. Odlazi u dvorište i u obilazak svojih životinja.
Baviti se ovakim poslom nije ni malo lako za odraslog čoveka, a kamoli za tinejdžera.
Prekid nastave zbog epidemije virusa kovid 19, Vojislav je iskoristio da radi na farmi “Mačković” u Ljutovu, kako bi usavršio svoje znanje.
– Želeo sam da proširim svoje znanje o stočarstvu i veterinarstvu. Ukazala mi se prilika da radim na obližnjoj farmi. Ustajao sam svaki dan u pet sati. Iako sam ponekad bio umoran, to mi nije bilo teško da radim zato što je to zaista ono što najviše volim. Pomagao sam veterinaru na farmi. Kada nije bio prisutan, brinuo sam o teladima, davao im propisanu terapiju… – kaže Vojislav.
Nakon što dođe sa farme, Vojislav obiđe vlastito imanje. Pregleda životinje, proveri imaju li vode, da li im je čisto i jesu su nahranjene.
Pohvalio nam se da je jednom od njegovih pet koza ojareno čak trinaest jarića.
– Kada sam, jednom prilikom, pomagao jaretu da sisa, a bilo ih je puno, ostala jarad su mi, igrajući se, skakala na leđa – kroz smeh nam priča Vojislav.
Hranu za životinje obezbeđuje sa njiva koje poseduju njegova porodica. Voja vodi računa i o kukuruzu, detelini, žitu…
Posebnu ljubav ima i prema psima jazavičarima. Tu su “Lajka” i “Bubica”.
– Bubica je mlađa, ali i opasnija, pa obavezno povodem računa kada neko ulazi u dvorište. Jazavičari su specifični po izgledu. To su sitni psi, kratke crne dlake, imaju dugačke uši i izduženo telo. Veoma su dobri za kuću – priča Vojo.
Pošto veoma voli životinje, i smatra ih ravnopravnim sa ljudima, Vojislav se naljuti kada čuje ili pročita da ih neko maltretira. Uvek je spreman da se uključi u borbu za životinje.
Iako slobodno vreme provodi u svom domaćinstvu, brinući o životinjama, Vojo, uz to, pronađe vreme i za društvo. Hobi mu je košarka.
– Košarku sam učio kod profesora Krste Miličića iz Aleksa Šantića. On mi je mnogo pomogao. Jedne godine sam pobedio u šutiranju “trojki” na turniru u Bajmoku, iako sam bio najmlađi učesnik – kaže nam Vojo Ivošević.
Mladen Marinković