Subotičanin Žarko Radonjić, privatna arhiva
Napredovali smo u potiskivanju terorista. Poručnik Džolić je gađao “zoljom” bunker. Ja sam istrčao sa leve strane, malo ispred svih. Odjednom, na oko 8 do 10 metara ugledam teroristu. Naredio sam mu šta da radi. Pošto je iz okoline Peći, razumeo me je…
Početkom juna, tačnije 10. obeležene su 22 godine od završetka bitke na Košarama, a njeni preživeli borci će se u nedelju, na poziv predsednika Aleksandra Vučića, naći na privremenom poligonu Pešter i prisustvovati završnici vežbe “Munjeviti udar 2021.” Posebno mesto na Košarama, kao i sve ostale jedinice imao je 52. bataljon vojne policije prištinskog korpusa, čiji je pripadnik Žarko Radonjić iz Subotice, zarobio teroristu i predao ga bezbednjacima. To je bio jedini zarobljen, potpuno naoružan terorista na Košarama, prenosi portal Telegraf.rs.
Radonjić za Telegraf.rs priča da je tada imao svega 19 godina, i da je u vojsci napunio 20. Kuću nije video svega 13, 5 meseci.
Na pitanje koliko su bili teški dani na Košarama, kaže “bolje da ne pitamo”.
– Na 10 metara smo pucali jedni na druge. Bukvalno. Kažu da je bila najkrvavija bitka u našoj istoriji. Suština Košara je da su hteli da izvrše kopnenu invaziju i pokore nas. Mi im nismo dali, i to je simbol otpora male Srbije velikim silama – počinje razgovor za Telegraf.rs Radonjić
Na dan kada je zarobio teroristu, major Steva Kopanja, komandant vojne policije, vodio je akciju. Radonjić se uvek naježi kada se seti tog trenutka.
– Napredovali smo u potiskivanju terorista. Poručnik Džolić je gađao “zoljom” bunker. Ja sam istrčao sa leve strane, malo ispred svih. Odjednom, na oko 8 do 10 metara ugledam teroristu. Naredio sam mu šta da radi. Pošto je iz okoline Peći, razumeo me je. Tek kada sam ga zarobio, video sam da su dvojica mrtva u zaklonu. Odmah je dotrčao Nemanja Borota iz Sombora i pokojni Željko Tošić, po kojem jedna ulica u Smederevskoj Palanci nosi ime. Vezali smo ga i predali starešinama – opisao je Radonjić za Telegraf.rs taj trenutak.
Pre nego što su ga predali bezbednjacima, zarobljenog teroristu su nagovorilu da izađe na proplanak i da javi svojima da se predaju.
– Međutim, oni su počeli da ispaljuju rafale prema njemu. Nije ubijen. Povukli smo ga nazad, vezali lisicama i predali komandi. Ne znam šta je posle bilo sa njim – kaže Radonjić za Telegraf.rs koji je, nakon što mu jekomandir poginuo, dobio njegovu radio-vezu i postao komandir odeljenja.
Iz ove čete je 19 preživelih boraca, a u nedelju bi na privremenom poligonu Pešter trebalo da ih dođe više od 200, kaže za Telegraf.rs Ljubinko Đurković, komandant odbrane Košara.
– Neko kaže da su pozvani su samo borci sa Košara. Za one koji nisu upućeni, na Košarama su bili sublimirani svi sastavi, odnosno delovi svih jedinica tadašnje Vojske Republike Jugoslavije. Rodovi, pa i vidovi ratnog vazduhoplovstva odnosno odbrane, kopnena vojska, eletronsko obaveštavanje, specijalni sastavi – vojna policija, specijalne jedinice 72, 63. brigada.. Dakle, svi su pozvani, predstavnici svih rodova i vidova vojske koja je učestvovala u odbrani od NATO agresije – objašnjava Đurković koji ističe da bitka za Košare još traje.
– Zadovoljan sam onim što su borci učinili na Košarama, što naša javnost zna u nekoj meri, ali ne zna još u potpunosti jer su Košare neispričana priča. Zato što su Košare bitka koja traje. Ti mladi momci od 19 i 20 godina su pokazali vrhunsku osposobljenost, moralnu vrednost kao niko do tada. Kao što Kolubara nije imala rezervni položaj, tako nisu ni Košare, ali je činjenica da smo mi na Košarama svi zajedno pod jedinstvenom komandom znali da iza nas stoji 125. herojska motorizovana brigada, narod Srbije, Srbija… Motiv da branimo, prevashodno, svoje i živote svojih porodica, otadžbinu, svetinje na Kosovu, bio je zavet, u stvari – kaže Đurković.
Ljubinka Račić, telegraf.rs