Iako je, na jednoj strani najstarija privredna grana, a na drugoj najnovija, poljoprivreda i IT industrija ne samo da su za srpsku ekonomiju, reklo bi se, podjednako važne, nego je njihova sinergija, tačnije korišćenje tehnologija i veštačke inteligencije u poljoprivrednoj proizvodnji presudno za povećanje prinosa u poljoprivredi i industriji hrane.
Oskar Marko, tridesetdvogodišnji Novosađanin, inovator i startap preduzetnik, spojio je baš ove dve industrije, osnivajući, zajedno sa koleginicom, pre tri godine, preduzetničku firmu Cropt, u kojoj danas, osim njih dvoje, radi još 10-ak ljudi, a koja se bavi IT rešenjima i algoritmima koji poljopivrednicima treba da pomognu da ostvare održivu proizvodnju, uz što veći prinos a što manje rizike.
Uz veštačku inteligenciju do najboljih useva
On nam objašnjava da oni pomoću veštačke inteligencije zapravo pomažu poljoprivrednim proizvođačima da za određenu lokaciju izaberu najbolju sortu useva, kako bi na taj postigli najbolji rezultat, ali se bave i drugim rešenjima iz ove oblasti.
– Mi poljoprivrednicima nudimo različita rešenja, u zavisnosti od njihovih ideja i spremnosti da preuzimaju rizik. Nekome damo mogućnost da ide na sve ili ništa, ukoliko je spreman da preuzme rizik, a nekome drugom, opet, rešenje koje će doneti manji profit, ali je manji i rizik. Dakle, u zadatim okvirima, dajemo najoptimalnije rešenje. Sa našom preporukom poljoprivrednici mogu da povećaju profit za 30 odsto, a rizik smanje za jednu četvrtinu – objašnjava nam Oskar.
Oduševio profesora, a on uzvratio podrškom
On se sa veštačkom inteligencijom i IT industrijom susreo na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, na kojem je završio i osnovne, i master i na kraju doktorske studije. A susret sa poljoprivredom došao je nešto kasnije, na BioSensu, naučnom Institutu za primenu digitalizacije u poljoprivredi, na kojem radi od njegovog osnivanja 2015. godine.
– Sve je počelo jednom anegdotom. Profesor Vladimir Crnojević, danas direktor BioSens-a, predavao nam je predmet digitalna obrada slike i radeći na jednom projektu za taj predmet ja sam slikao parking isped svoje zgrade i napravio algoritam koji je detektovao slobodna parking mesta. To je, naravno, imalo različite manjkavosti ali se profesor oduševio činjenicom da je neko primenio ono čemu nas je on učio i napravio neko rešenje. Tako sam, kasnije, i počeo da radim u Biosensu. Profesor me je pitao šta želim da radim, a kada sam odgovorio, pa neke slične projekte kao ovaj za parking, on je na to rekao da u svetu ima barem million ljudi koji to znaju bolje da urade, a pritom su i jeftiniji od mene. Bio je, naravno, u pravu. I tako sam ostao u poljoprivredi, odnosno u BioSensu gde sam i dalje zaposlen kao pomoćnik direktora za inovacije i saradnju sa privredom – kaže naš sagovornik.
Osvojili prvo mesto i ostavili Stanford i Pekinški Univerzitet iza sebe
Ideju da osnuju startap, odnosno Cropt koleginica i on dobili su radeći na projektima primene veštačke inteligencije na Institutu.
– Učestvovali smo na različitim takmičenjima, a 2017. smo na takmičenju Syngenta Crop Challenge „Izazov za useve“osvojili prvo mesto, ostavivši iza sebe i Stanford, Pekinški Univerzitet i druge. Nakon toga dobili smo sličan projekat za Afriku, finansiran novcem Fondacije Melinde i Bila Gejtsa. Radeći na tim projektima, shvatili smo da to što radimo ima komercijalni potencijal i tako se odlučili da pokrenemo sopstveni biznis. Naš cilj je ne samo da napravimo respektabilnu kompaniju koja će se baviti inovacijama u ovoj oblasti, nego i da na taj način pomognemo da domaća poljoprivreda bude što održivija i snažnija. Da imamo svoj proizvod koji će istovremeno biti koristan i društvu, odnosno poljoprivredi kako bi ona bila održiva i profitabilnija – kaže Oskar Marko.
Niko te ne uči preduzetništvu
Cropt se i danas finansira uglavnom preko EU projekata i akcelatora, kaže ovaj preduzetnik, prisećajući se da je grant (finansijska sredstva za projekat) koji su dobili od Fonda za inovacionu delatnost zapravo bio njihova ključna finansijska injekcija, odnosno početni kapital koji im je pomogao da kompanija preživi ove prve godine poslovanja.
– Nažalost, problem je što se kod nas preduzetništvo ne uči. Niko te tokom obrazovanja ne uči i ne osnažuje da budeš preduzetnik, ne podučava te kako da osnuješ firmu, kako funkcioniše menadžerski posao, kakav je poreski sistem, administrativni…A to sve podrazumeva preduzetništvo. Da ne govorim o problemima sa kojima se suočavaju preduzetnici sa nedostatkom kapitala, odnosno nemogućnosti da nađu su u pitanju startap preduzeća – kaže nam ovaj preduzetnik. Dodaje i da Cropt ima sve veću saradnju i sa domaćim, ali i stranim kompanijama koje se bave poljoprivredom.
– Problem je što je naša poljoprivredna proizvodnja takva da imate pet velikih kompanija i 350.000 poljoprivrednika koji imaju po dva hektara. Male su njihove mogućnosti da ulažu u inovacije i digitalizaciju poljoprivrede. Neki nemaju dovoljno znanja, neki nemaju kapitala, a neki su i sumnjičavi kada su te stvari u pitanju, jer su toliko puta ranije prevareni. Nisu to mala ulaganja, zaista, ali način poljoprivredne proizvodnje se jednostavno mora menjati i inovacije koje nudi veštačka inteligencija su tu jako važne, ako želimo napredak – smatra Marko.
Pored svega i gitarista
Inače, izuzev posla u Croptu i BioSensu, naš sagovornik predaje povremeno na novosadskom PMF-u, ali i svira gitaru u bendu Monohrom. Snimili su, kaže, do sada tri albuma i aktivno sviraju, pa će novosadska publika moći da ih čuje početkom septembra. Na pitanje, kako to sve postiže i koliko traje njegov dan, odgovara:
– Radim puno, ali na sreću, okružen sam vrednim i pametnim ljudima koji mi pomažu da to sve savladam.
To je, ujedno, i njegova glavna poruka za buduće preduzetnike, pogotovo inovatore.
– Preuzimanje rizika je neophodno kada je preduzetništvo u pitanju, jer da nema rizika, svi bi to radili. Ali zato je važno okružiti se dobrim timom, koji će imati istu viziju i biti tu da taj rizik sa vama podeli – zaključuje on.
Poslovi.Infostud, Foto: Printskrin