Otkupna cena pšenice trenutno iznosi 31 dinar, a još letos je kupovana za 20 dinara po kilogramu. Uprkos visokoj ceni, sve je manje oranica zasejanih hlebnim zrnom.
Tibor Balaž iz sela Vojvoda Zimonjić godinama seje pšenicu, i to ne za prodaju, već za silažu, koju skladišti kod kuće.
„Naravno da mi je svake godine potrebna, naročito zbog plodoreda, a i žitarice ranije sazrevaju nego kukuruz. Proizvođačima koji drže stoku važno je da na vreme spreme silažu”, naveo je.
Ipak, većina proizvođača na vreme prodaje svoj rod, jer je novac potreban za ulaganja. Od letos je cena žitarica porasla za 10 dinara, a na evropskim berzama od 2008. godine nije bila ovako visoka otkupna cena hlebnog zrna. Na novosadskoj robnoj berzi cena pšenice se kreće iznad 31 dinara. Uzalud je otkupna cena visoka, kada matematika drugačije pokazuje jer su cene u većoj meri otišle prema gore.
„Prošle godine u ovo vreme se za 230 kilograma pšenice moglo kupiti 100 kilograma veštačkog đubriva, a sada je 330 kilograma žita potrebno za istu tu količinu đubriva”, rekla je predsednica Udruženja poljoprivrednika „Gazdakor” Eržebet Bata.
Ovogodišnje iskustvo pokazuje da se pšenica seje na sve manjoj teritoriji. U mnogim gazdinstvima u prvi plan je izbila uljana repica i ječam. Uljana repica je privlačna zbog visoke otkupne cene, dok je ječam među poljoprivrednicima popularan zbog jednostavnije proizvodnje.
Kako je naveo Bernard Vajda, primećeno je da se semenska pšenica manje prodaje.
„Prodajemo primetno manje semenske pšenice, a ponovo smo oborili rekorde kod semena uljane repice koja je prodata proizvođačima. I na poljima se vidi da je na velikim površinama posejana repica, a ono što bih još mogao da izdvojim na štetu pšenice jeste i da na velikim površinama proizvođači seju ječam”, naveo je.
Nabavka inputa traži sve veća ulaganja, tako se i poljoprivrednici radije okreću onim industrijskim kulturama koje traže manje kapitala, i u toj situaciji ratarima mogu da obezbede relativnu odgovarajuću zaradu.
RTV Panon