Subkultura

Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave državni je praznik koji se 15. septembra praznuje u Republici Srbiji i Republici Srpskoj. Praznik je simbolično ustanovljen da se proslavlja na dan kada se obeležava Proboj solunskog fronta, a praznuje se od 2020. godine.

Kako je „Blic“ već pisao, a ovaj praznik biće radni dan.

Imaš priču? Imaš vest? Budi i ti reporter!

Javi nam se!

Imaš priču? Imaš vest? Budi i ti reporter!

Javi nam se!
Ideja o uspostavljanju zajedničkog praznika Srbije i Srpske u javnost je izneta nakon sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić sa rukovodstvom Republike Srpske u avgustu 2020. godine. Na sastanku je dogovoreno da se ideja prosledi nadležnim državnim i entitetskim organima radi daljeg razmatranja i odluke o uspostavljanju novog praznika.

Vlada Republike Srpske usvojila je na sednici održanoj 10. septembra 2020. zaključak o praznovanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, čime je ovaj praznik ozvaničen u Srpskoj. Dan kasnije, 11. septembra, Vlada Srbije takođe je donela zaključak na osnovu kojeg se ovaj praznik zvanično proslavlja i na teritoriji Srbije.

Praznovanje i kult zastave

Cilj uspostavljanja novog praznika jeste pre svega osnaživanje jedinstva između srpskog naroda u Srbiji i Srpskoj, ali i jačanje kulta nacionalne zastave.

U državama u kojima se obeležava Dan zastave ustaljena je praksa isticanja odgovarajućeg oblika zastave na zgradama državnih, pokrajinskih i lokalnih organa, javnih službi, ali i na privatnim objektima sa ciljem da se pokaže poštovanje prema zastavi kao jednom od najznačajnijih elemanata državnosti.

Zastava se u takvoj prilici postavlja isključivo na mestu predviđenom za njeno isticanje (utori, jarboli, fasadna koplja), u skladu sa važećim propisima.

U Srbiji u tu svrhu državni organi drže istaknutu državnu zastavu, pokrajinski i lokalni organi, kao i javne službe (škole, bolnice, javna preduzeća) pored narodne zastave, koju su dužni da viju svakodnevno, ističu i državnu zastavu, dok građani mogu da biraju da li će na svojim objektima istaći državnu ili narodnu zastavu budući da zakon ne definiše koji oblik zastave smeju da ističu fizička lica.

Kako je ranije za RTS izravo istoričar Momčilo Pavlović, 15. septembar – Dan proboja Solunskog fronta – jeste dan koji svakako treba obeležavati.

To je 177.000 vojnika, desetine dizvija, tri srpske armije…

Pavlović je, govoreći o Solunskom frontu, ukazao da se tu ne radi o jednoj diviziji, radi se o 177.000 vojnika, desetinama divizija, tri srpske armije. Druga armija, koja je probila front, imala je tri divizije.

Podseća da je Solunski front probila Šumadijska divizija, u pozadini je bila Timočka divizija, a iza njih dobrovoljačka jugoslovenska divizija. Sa strane su bile dve francuske divizije.

U Kraljevini Jugoslaviji je obeležavan na različitne načine – naročito je spektakularno obeležavanje bilo na desetogodišnjicu 1928. i 1938. godine, rekao je ranije Pavlović.

Prema njegovim rečima, mnogi pukovi imali su slavu toga dana, ukazom kralja Aleksandra, vrhovnog komandanta, mnoga udruženja, posebno udruženja rezervnih oficira su taj dan slavila kao svoj dan.

„Petnaestog septembra 1918. probijene su linije bugarsko-nemačke koje su utvrđene na planinskim visovima na severu Grčke, odnosno današnje Makedonije, na visini od 1.600 metara, sa različitim kotama“, rekao je Pavlović.

Front je bio dugačak više od 100 kilometara, a breša gde je probijen front bila je između sedam i devet kilometara.

Dan pre toga, 14. septembra, sistematskom artiljerijskom vatrom napravljena je priprema, ali front je probijen pešadijom, rekao je Pavlović.

Šumadijska divizija Druge armije je bila udarna pesnica sa Stepom Stepanovićem na čelu.

Šumadinci su dobili pohvalu od vrhovnog komandanta ukupnog fronta, francuskog generala Deperea, koji je naročito cenio srpsko junaštvo.

U Kraljevini Jugoslavije to je bio dan slave srpske vojske i dan slobode, kaže istoričar.

Povremene borbe, osvojen Kajmakčalan i Bitolj

Pavlović je rekao da je 14 dana trebalo da bugarska vojska kapitulira pod uslovom da srpske jedinice ne pređu bugarsku granicu, plašili su se srpske osvete za sve ono što su učinili, posebno na jugu Srbije u toku Prvog svetskog rata.

Za 46 dana srpska vojska je ušla u Beograd, prešla rečne granice, vekovne granice koje još uvek stoje. To su granica na Drini, Savi i na Dunavu, ušla je u Temišvar, Suboticu, Pečuj i dospela na Karavanke.

Govoreći o tome zašto se tri godine čekalo na proboj fronta, Pavlović kaže da je to zbog nadmoći neprijateljskih jedinica, izgrađene betonske linije, utvrđenja na svim tačkama.

Dve godine pre toga, 1916. godine, srpska vojska je uspela da osvoji Kajmakčalan i Bitolj, bilo je povremenih borbi, ali zbog snage neprijatelja, zbog procena komandanata – doneta je odluka u jesen 1917. da se počne sa probojem fronta pre zime i velike magle.

Početak sloma Centralnih sila

Taj dan označava početak sloma Centralnih sila i na drugim frontovima, jer taj front je nagovestio slom Centralnih sila i pobedu saveznika.

Posledica toga je oslobođenje Srbije, ali i oslobođenje drugih naroda koje su s pravom smatrali braćom.

Kaže da je Austrougarska nudila separatni mir, doneta je deklaracija da ona bude federacija, da svi Sloveni dobiju svoje države, ali je tada bilo suviše kasno.

Podseća da je posle proboja fronta doneto 14 Vilsonovih tačaka – koje govore o tome koji narodi imaju pravo na stvaranje sopstvenih država.

Direktna politička posledica tog događaja je bila stvaranje zajedničke države sa Srbima preko Drine, Hrvatima i Slovencima.

Pavlović smatra da su svi praznici identitetske tačke gde se razvija u tišini svest o jedinstvu i sećanje na prošlost.

Prema njegovim rečima, svađa nas sadašnjost koja se reflektuje na prošlost.

Istakao je da su posledice u ljudskim žrtvama ogromne, u toku samog proboja Solunskog fronta, 5–7.000 ljudi je sahranjeno na Zejtinliku.

Blic

Imaš priču? Imaš vest? Budi i ti reporter!

Javi nam se!

Podelite vest sa prijateljima:

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Share on vk
Share on telegram
Share on whatsapp

Povezane vesti

Piknik i koncert u šumi

Udruženje građana „Klara i Rosa“ u saradnji sa javnim preduzećima „Vojvodinašume“ i „Palić-Ludaš“, te udruženjima „Poželi želju” i „Četvrta Mini-Jugoslavija”, organizuje piknik i koncert u

Detaljnije »

Prijavite se na našu mejling listu

Besplatno jednom nedeljno stizaće

Vam najvažnije vesti na mejl.

Portal Subotičke.rs koristi kolačiće u cilju optimizacije funkcionalnosti i sadržaja sajta.
Korišćenjem portala prihvatate upotrebu kolačića.