Predeo izuzetnih odlika „Subotička peščara“ je zaštićeno područje, jedino u kojem raste šafranjika, višegodišnja zeljasta biljka, ružičastih, ljubičastih i ređe belih cvetova. Zaštićena je Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, a prebrojavanje jedinki važno je zbog praćenja stanja staništa i same vrste.
Kako su iz Javnog preduzeća „Palić-Ludaš” naveli, sakupljeni podaci predstavljaju osnovu za izradu strategije zaštite lokalne subpopulacije šafranjike, te otvaraju mogućnost uključivanja naših institucija u međunarodne projekte. Istakli su da je dosadašnjim istraživanjima i njihovim poređenjem dokazano da je populacija uz vodotok Kireš najbrojnija u Panonskom biogeografskom regionu, na području Mađarske, istočne Rumunije i severnog dela Srbije.
Direktorka Javnog preduzeća „Palić-Ludaš“ Marta Dobo navela je da redovno prate stanje ovog cveta, uprkos tome što nemaju mnogo saznanja o njemu.
‒ Godinama unazad brojimo šafranjiku. U poslednjih pet godina radili smo apsolutno brojanje, što znači da smo se trudili da zabeležimo svaku jedinku. Međutim, ove godine će, zbog pandemije i drugih uslova, u brojanju šafranjike učestvovati samo zaposleni u preduzeću. Nadamo se da ćemo i ove godine imati lepe rezultate – izjavila je Dobo.
Dodala je da na godišnjem nivou prebroje od 80.000 do 100.000 jedinki, ali da često zavisi, između ostalog, od vremenskih uslova. Prve cvetove ove godine zapazili su već oko 7. februara.
Sandra Čokić Reh, šef Sektora zaštite prirode u Javnom preduzeću „Palić-Ludaš‟ navela je da je šafranjika kod nas sve brojnija.
‒ Šafranjika je biljka koja živi kod nas, ona je šumo-stepska biljka i vrlo je karakteristična za ovo naše područje. Javlja se i u Mađarskoj, sa druge strane granice. Još 2000. godine je uzorana cela Subotička peščara i tada je brojnost šafranjike bila znatno manja nego sad. Postepenom revitalizacijom kroz projekte Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i nas kao upravljača, stigli smo do brojke od oko 80.000-100.000 jedinki – navela je Čokić Reh.
Dodala je da su, nakon pet godina apsolutnog brojanja, zaključili da su mere aktivne zaštite koje sprovode na ovim područjima, znatno doprinele povećanju populacije ove biljke.
‒ Na samom početku je svaka pojedinačna populacija bila manja. Međutim, uklanjanjem podrasta, krčenjem nekih šumo-stepskih delova, uklanjanjem šume, videli smo kako je populacija buknula. Od pre dve-tri godine, mi smo krenuli sa ispašom kao merom aktivne zaštite prirode i ustanovljeno je da to izuzetno pomaže i da se populacija dalje širi – poručila je.
Sandra Čokić Reh je dodala da je za sada poznato osamdesetak lokaliteta, na oko osam hektara, ali da postoje mesta gde se šafranjike javljaju pojedinačno ili po svega par jedinki, te da je to veoma interesantno za proučavanje.
‒ Kroz saradnju sa Nacionalnim parkom „Kiškunšag”, mi smo došli do novih saznanja koja se tiču najuticajnijih faktora na porast populacije, što ćemo kroz dalju saradnju primenjivati i kod nas. Što se tiče meteoroloških uslova, još uvek nismo došli do toga šta je to što najviše utiče na njih – zaključila je.
Stručni saradnik za upravljanje projektima i koordinator čuvarske službe Tamaš Vinko poručio je da je ova biljka strogo zaštićena vrsta i da ne sme da se bere.
‒ Ne sme da se uzurpira ni stanište ni sama biljka. Bilo je slučajeva da su ljudi brali cveće i nosili na pijace da prodaju, ali je i to sprečeno jer su bili kažnjeni – poručio je Vinko.