Uvek napadaju najslabije, dakle najsiromašnije ljude, one koji nemaju materijalnih ni drugih resursa da se brane. Sa druge strane, zakon predviđa obavezu izvršitelja da naplaćuju i pravnim licima, odnosno firmama koje imaju zaostale dugove prema radnicima, državi takođe, ali tih slučajeva gotovo i da nema. To je sistemska nepravda koja je omogućena Zakonom o izvršenju i obezbeđenju
Jovana Đukić
Boris Telečki značajan deo svog slobodnog vremena posvećuje društvenom angažmanu. Telečki je jedan od stubova subotičkog “Krova nad glavom”, posvećen humanitarnom i društvenom radu.
Zatekli smo ga pre oko dve nedelje kako porodici Perc – Opp u naselju Gabrić nosi novac, prikupljen tokom Festivala “Ekoslavija” za novi bunar. Nakon nekoliko dana, stigla je i poruka sa Gabrića: voda nam je u kupatilu!
Sa kojim ciljem je organizacija “Krov nad glavom” nastala?
Telečki: Združena akcija „Krov nad glavom“ je samoorganizovani kolektiv koji okuplja ljude ujedinjene, pre svega, oko borbe za pravo na dom. To pravo je trenutno najdirektnije ugroženo radom javnih izvršitelja. Oni, zbog relativno sitnih novčanih dugovanja, gledaju isključivo na sopstvenu dobit. Uz razne mahinacije, često i nasilnim metodama, oni doslovno izbacuju ljude na ulicu. Svojim radom doprinose isključivo povećavanju siromaštva i beskućništva. Kada su poverioci obični građani, a dug treba naplatiti državi, tajkunima ili “preduzetnicima”, tada se njihova efikasnost drastično smanjuje. Mi smatramo da svaki čovek ima pravo na dostojansven život. To bi, između ostalog, značilo da čovek ni u kom slučaju ne sme da ostane bez svog krova nad glavom. Direktnim akcijama otežavamo rad javnih izvršitelja i skrećemo pažnju javnosti na nešto za šta smatramo da je gorući problem u Srbiji. Pored toga, pružamo pravnu i materijalnu pomoć najugroženijima kada to okolnosti dozvoljavaju. Naš angažman je otežan donošenjem novog Zakona o izvršenu i obezbeđenju, januara ove godine. Taj zakon predviđa drakonske kazne za solidarne ljude koji ne žele da dozvole da neko zbog, par hiljada evra duga, završi na ulici.
Organizacija je osnovana u Beogradu pre nešto više od tri godine, zatim u Novom Sadu, a pre godinu dana i u Subotici. Pored toga, zabeleženi su brojni slučajevi kada su se, motivisani našim radom, meštani drugih gradova samoorganizovali i stali u odbranu svojih komšija i sugrađana kojima preti prinudno iseljenje.
Država je deo svojih nadležnosti, zapravo, prenela izvršiteljima…
Telečki: Najveći problem sa javnim izvršiteljima je što im je novim Zakonom o izvršenju i obezbeđenju omogućeno da, kao privatni preduzetnici, rade na naplati duga poveriocima koji mogu da budu različiti, dakle fizička ili pravna lica. Problem je što je njima profit u fokusu, potrebno im je da im naplata bude što lakša, a da se, pritom, ne zamere nikome ko je moćan. Iz tog razloga zbog dugova gotovo uvek napadaju najslabije, dakle najsiromašnije ljude, one koji nemaju materijalnih ni drugih resursa da se brane. Sa druge strane, zakon predviđa obavezu izvršitelja da naplaćuju i pravnim licima, odnosno firmama koje imaju zaostale dugove prema radnicima, državi takođe, ali tih slučajeva gotovo i da nema. To je sistemska nepravda koja je omogućena Zakonom o izvršenju i obezbeđenju. Prvu verziju tog zakona, donela je bivša vlast, 2011. godine, a sadašnji režim ga brutalno primenjuje. Izmenama koje su doneli 2018. godine, solidarnost i odbrana jedinih domova ljudi je kriminalizovana i postala je kažnjiva.
Takođe, nakon što naplate dug oni imaju pravo da od dužnika naplate i svoju premiju koja povećava troškove izvršenja i do tri puta.
Koliko dugo se bavite humanitarnim radom?
Telečki: S obzirom da je tokom pandemije doneta preporuka da se sva prinudna izvršenja obustave, a tu preporuku nisu ispoštovali novosadski izvršitelji, svoje kapacitete smo preusmerili na humanitarni rad. Mi ga ne bismo okarakterisali kao davanje milostinje, već kao čin solidarnosti kojim se skreće pažnja javnosti na najugroženije slojeve društva. Tokom trajanja vanrednog stanja podelili smo pakete sa osnovnim namirnicama i sredstvima za život na bezmalo stotinu adresa u Subotici. Dakle, “humanitarni rad” je naravno prateći, ali nije osnovna delatnost naše organizacije. Propratan je i nužan, jer su ljudi koji upadaju u dugove i zatim bivaju progonjeni od strane izvršitelja svi odreda egzistencijalno ugroženi. Pored odbrane doma i pomoći oko duga, potrebna im je često pomoć i u osnovnim životnim namirnicama.
U kojoj meri su Subotičani humani?
Telečki: Teško je proceniti u kojoj je meri humanost prisutna kod ljudi uopšte uzevši. Naše iskustvo nam govori da, kada se zajednica pozove da nekome izađe u susret, ona se i odazove. To govori da je, uprkos procesu otuđenja, kojem smo izloženi u današnjem društvu, ipak prisutna empatija i solidarnost kod određenog broja ljudi, što je prirodno i predstavlja osnovu za našu državu kao civilizovanu zajednicu ljudi koji brinu jedni o drugima.
Smatrate li da postoji potreba za povećanjem broja humanitarnih organizacija?
Telečki: U kapitalističkom društvu, ustrojenom tako da je materijalna dobit ispred svega, pa i ljudskih života, u kojem se javno finansirano i dostupno zdravstvo, školstvo i socijalna zaštita urušavaju sa namerom već trideset godina, potreba za humanitarnim radom apsolutno postoji i to u svim oblastima delovanja. Pored privatizacije i komodifikacije usluga koje bi trebalo da budu dostupne i pomognu najugroženijima, ostali smo samo jedni drugima da solidarno pomažemo, ali i da insistiramo na promeni sistema u kom niko neće biti bez krova nad glavom, gladan, žedan, bez škole, zdravstvene zaštite, samo zato što nema novca za to.
Kako “Krov nad glavom” funkcioniše u Subotici?
Telečki: U radu naše organizacije, na ovaj ili onaj način, u skladu sa svojim mogućnostima, učestvuje nekoliko desetina ljudi. Nemamo svoje prostorije. Svako ko je zainteresovan da se na bilo koji način uključi u rad organizacije, može da nas kontaktira posredstvom “Fejsbuka” ili telefonom koji je na stranici naveden. Isto važi i za ljude kojima je pomoć potrebna zbog problema sa izvršiteljima. Samo zajedničkim snagama možemo da se izborimo za ono što nam pripada.
Na koliko slučajeva je organizacija “Krov nad glavom” radila u Subotici?
Telečki: Do sada smo radili na desetak slučajeva. To su uglavnom bili siromašni građani, na udaru izvršitelja zbog raznih dugova. Solidarnim akcijama smo pomagali da se isplate, makar delimično, dugovi, obezbeđivali smo hranu i higijenska sredstva i sve što smo mogli uz to. Treba znati da nije slučajno što su baš najugroženiji i najsiromašniji članovi našeg društva na udaru izvršitelja. To se dešava zbog toga što oni najčešće nemaju resursa da se bore za svoju pravdu. Samo zato što su ranjivi, postaju meta krvopija zvanih izvršitelji. Uz sve to, pomenuo bih da smo jedno iseljenje iz gradskog stana odložili početkom ove godine.
Foto: Privatna arhiva