Ako se prisetimo ostalih praznika socijalističke Jugoslavije, ni jedan nije bio ovako raskošan, iako jedini nije imao veze sa ideologijom ili narodnoslobodilačkom borbom
Branko M. Žujović
Dejan Mrkić, arhivista i istraživač subotičke prošlosti, naročito gradskog XX veka, ovom prilikom nam govori o novogodišnjim noćima u Kraljevini Jugoslaviji i njenoj socijalističkoj naslednici.
Kako su Subotičani proslavljali Novu godinu pre Drugog svetskog rata?
Mrkić: Pre Drugog svetskog rata u Subotici, Jugoslaviji, kao i u ostatku Evrope, centralni zimski praznik bio je Božić. Novogodišnje zabave kakve danas znamo, kod nas su počele između dva rata. Međutim, prvi januar je bio radni dan. U to vreme još nije bilo dekora na ulicama, dok je u hotelima i kafanama bilo veoma svečano.
Proslava Nove godine u Domu JNA, šezdesetih godina XX veka
Ko je sve išao da slavi Novu godinu u kafanu?
Mrkić: Na sačuvanim fotografijama iz tog vremena vidimo uglavnom mlad svet. Mladi su uvek avangarda, pogotovo ako to treba da bude neka nova vrsta provoda. Već tada su za ovu noć u modi bili fesovi i slične smešne kapice.
U kojim kafanama se slavila Nova godina pre Drugog svetskog rata?
Mrkić: To su pre svih kafane “Lojd”, “Zlatno jagnje”, “Nacional”, “Zanatska” i “Nepker”, ali i druge.
To je vreme kada su tokom godine održavani balovi, kako su se tada zvale zabave ovog tipa. U Istorijskom arivu su sačuvane vrlo lepe pozivnice za novogodišnje balove u Subotici, na kojima se vidi da je organizator obećavao razne igre, kišu konfeta, tombolu i razna iznenađenja.
Dom JNA, šezdesetih godina XX veka
Kako se Nova godina slavila posle Drugog svetskog rata, pedesetih i šezdesetih godina?
Mrkić: Nova socijalistička vlast je afirmisala Novu godinu na račun Božića, pa su u mnogim domovima neki običaji sa Badnje večeri, vremenom, prebačeni na novogodišnju noć. Nije to bilo tako odmah posle rata. Prvi dan januara prolašen je za državni praznik tek polovinom pedesetih godina. Nakon toga je usledilo raskošno dekorisanje ulica i trgova. U Subotici su to bili veliki Diznijevi junaci, dečji karavani i spektakli raznih vrsta. Sve po dečjem ukusu. Kada je proradila televizija, za to veče je emitovan najbolji i najzanimljiviji program. Ako se prisetimo ostalih praznika socijalističke Jugoslavije, ni jedan nije bio ovako raskošan, iako jedini nije imao veze sa ideologijom ili narodnoslobodilačkom borbom.
Koje su zanimljive priče o novogodišnjoj noći objavljivane?
Mrkić: Nas koji smo tada bili deca, najviše je zanimao Deda Mraz. Razume se, i ono što on treba da donese. Teško nas je bilo odvojiti od televizora, jer je na tada jedinom, i uglavnom dosadnom programu, to veče prikazivano samo najbolje od najboljeg. Kada bi se najzad približila ponoć, počeo bi prenos banketa na kojem Novu godinu dočekuje Josip Broz Tito, što je bilo neopisivo dosadno. Možda je starijima bilo zanimljivo da vide kako se provodi državni vrh, ali nama… Tito je tada bio u svojim poznim osamdesetim godinama. Da li mu se baš svaki put išlo na banket i čekala ponoć, ili se to od njega očekivalo? Posle dočeka 1980. godine otišao je pravo u bolnicu i više se nije vratio.