Međutim, postao sam svestan da bez upliva politike i bez većeg uticaja, nego što ga sada imam, zakoni i određene stvari kojima smo nezadovoljni ne mogu da se menjaju. Da li je politika predviđena samo za određene ljude ili svaki građanin može da ima svoje mišljenje i može da se bavi politikom?
Ono što mi, kao društvo, ne smemo da dozvolimo, jeste da nam se na mala vrata uvodi pedofilija i neke stvari koje su potpuno u neskladu sa našim društvom i postojanjem, odnosno sa samim normalnim životom. Od toga moramo da se odbranimo.
Branko M. Žujović
Igora Jurića javnosti nije potrebno posebno predstavljati. Kada se učinilo da je izmenom Krivičnog zakonika uslišena volja 160 hiljada potpisnika podrške “Tijaninom zakonu” i da će Fondacija “Tijana Jurić” zaploviti mirnijim političkim vodama, Jurić je proteklih nedelja postao meta ozbiljnih napada.
Bio je to povod da sa njim razgovaramo, pre svega imajući u vidu njegove javno izrečene slutnje da vlast, posle svega godinu i po dana, namerava da preispita i čak menja Krivični zakonik.
Tokom razgovora sa Jurićem upotrebljavan je izraz “Tijanin zakon”, budući da ga je šira javnost prihvatila. Formalno-pravno, reč je o Krivičnom zakoniku, odnosno onom njegovom delu koji se odnosi na najteže i najgnusnije zločine.
Prošle nedelje saopštili ste da je, u saradnji sa Ministarstvom pravde, održan ekspertski sastanak na temu “Kazna doživotnog zatvora i međunarodni pravni standardi”, sa ciljem da se, posle svega, ipak uvede mogućnost uslovnog otpusta za počinitelje najtežih krivična dela, uključujući i ona u kojima su žrtve bila deca. Naveli ste da je plaćen ekspert iz Slovenije da analizira ono o čemu ste, pre izmene Krivičnog zakonika, govorili više stotina puta. Niko iz stručnog tima Fondacije “Tijana Jurić”, kako tvrdite, nije pozvan da na pomenutom skupu iznese suprotne argumente. Saopštili ste i da ste se nepozvani pojavili na tom skupu. Šta se dogodilo od 21. maja prošle do 25. septembra ove godine, da posumnjate da država namerava da menja Krivični zakonik, odnosno, uslovno rečeno, njegov deo koji nazivamo “Tijaninim zakonom”?
Jurić: Desilo se da su tada, kada je “Tijanin zakon” usvajan, odnosno kada je izmenjen Krivični zakonik, ali i sada, praćeni neki politički momenti i politička situcija u celini, a ne interes građana, tačnije u konkretnom slučaju dece. Imam više nego dovoljno razloga da sumnjam da vlast želi da menja Krivični zakonik. Ne vidim drugi razlog da se sada, nakon svega, o tome polemiše, pogotovo što je, kako ste i sami naveli, prošlo malo vremena. To je ničim izazvano, ali se sada radi na tome.
Sa druge strane, ako se već i radi, ne vidim zašto Fondacija “Tijana Jurić” i njeni predstavnci, koji su pisali predlog izmene Krivičnog zakonika, nisu pozvani na tu konfereniju ili okrugli sto, kakav god je bio format tog skupa, da iznesemo i mi svoje argumente. Stalno su nam spočitavali da se pre usvajanja “Tijaninog zakona” nisu održavale takve stručne konferencije, što nije tačno. Sada oni doslovno rade to što su nama spočitavali, ne pozivajući ljude koji misle drugačije. Misle da je na takav način lakše ubediti sebe i javnost da su oni u pravu. Zato opravdano sumnjam u motive sazivanja jednog ovakvog sastanka.
Naveli ste da Vaša borba nije bila politička i da, po cenu života, nećete dozvoliti da politika ruši Tijanin zakon. Šta bi za srpsko društvo značila promena Krivičnog zakonika i uvođenje uslovnog otpusta za najteže zločince čije su žrtve bile deca?
Jurić: Za srpsko društvo bio bi to veliki udarac. Ljudi su poverovali da država zaista želi da zaštiti decu kao najugroženiji sloj društva. Usvajanjem Tijaninog zakona, država je prvi put dala jasno do znanja da joj je prioritet bezbednost dece. Sada se nad svima nama nadvija opasnost da će država ponovo dati priliku ljudima, koji na najgori mogući način ubijaju decu, da steknu mogućnost amnestije u samom startu, onako kako su tu mogućnost dobili Vladica Rajković koji je ubio malu Anđelinu, Dragan Đurić koji je ubio Tijanu, zatim osoba koja je ubila malu Ivanu i da ih ne nabrajam dalje, ima ih puno.
Ovakvim postupcima države dospevamo u situaciju da sumnjamo u želju države da uradi nešto prvi put konkretno po pitanju bezbednosti dece.
Unutar Evropske unije (EU) mogu da se čuju mišljenja da je, na primer, pedofilija prirodna seksualna orijentacija, baš kao i heteroseksualnost. Kaže se da prema pedofilima treba da se odnosimo kao prema svima ostalima. Čak sa istim poštovanjem. To tvrdi Mirjam Hajne. Hajne je tu tvrdnju iznela na konferenciji “TEDx Talk” na Univerzitetu u Vircburgu… Takvih primera ima još. Evropska unija je poligon za izražavanje takvih vrsta mišljenja. Kakva je uloga EU u procesu u koji ste Vi uključeni?
Jurić: Učesnik pomenute konferencije iz Slovenije, koji je analizirao naš izmenjeni Krivični zakonik, naveo je nekoliko evropskih zemalja koje imaju doživotnu kaznu zatvora sa mogućnošću uslovnog otpusta, ali i one koje imaju doživotnu kaznu zatvora kao kod nas. U nekoliko navrata pominjali su Mađarsku i još neke zemlje. Zemlje u kojima je propisana kazna doživotnog zatvora bez mogućnosti pomilovanja od EU su dobijale opomene i prigovore, ali se ništa konktetno nije dogodilo. Tvrdnje da ćemo zbog izmenjenog Krivičnog zakonika biti podvrgnuti sankcijama od strane EU nisu relevantne, ni istinite zato što članice EU imaju ovakve zakone.
Ono što mi, kao društvo, ne smemo da dozvolimo, jeste da nam se na mala vrata uvodi pedofilija i neke stvari koje su potpuno u neskladu sa našim društvom i postojanjem, odnosno sa samim normalnim životom. Od toga moramo da se odbranimo. Ovo je bio jedan od načina da jasno kažemo: mi poštujemo EU i evropske zakone, nećemo raditi ništa što neke člance EU nemaju, ali ćemo biti na strani svojih građana i svoje dece. Sve ovo što se dogodilo kod mene, ponavljam, budi opravdanu sumnju da ćemo pokleknuti pred svim tim nenormalnim zahtevima i da ćemo uslišiti želje onih koji uopšte ne žele dobro ni nama ni našoj deci.
Šta će Fondacija “Tijana Jurić” preduzeti ako vlast pokuša da menja važeći Krivični zakonik?
Jurić: Mi ćemo se zaista, kao i ja lično, boriti koliko god možemo. Naveo sam da po cenu vlastitog života to neću dozvoliti. Kako će to biti i šta će se tu dalje dešavati, znaće se po postupanju države. Odlučan sam po tom pitanju. Ni malo ne sumnjam da bismo izmenom Krivičnog zakonika načinili korak unazad. Međutim, nije sada na meni da načinim korak, nego na državi. Mi ćemo pratiti sve što država preduzima na tom planu. Borićemo se, obaveštavati medije, ali konkretne korake načinićemo nakon što država povuče potez.
Našli ste se na udaru nakon objave slike sa Petrom Đurićem. Pojavile su se glasine da osnivate stranku i da ćete se baviti politikom. O čemu se tu radi, osnivate li zaista stranku?
Jurić: Čini mi se da je svako ko je u javnosti prepoznat predmet i meta određenih napada. Danas i ja trpim ozbiljne udarce zato što iznosim ozbiljne stavove. Ne vidim razlog zašto je to tako. Da li je politika predviđena samo za određene ljude ili svaki građanin može da ima svoje mišljenje i može da se bavi politikom? Naravno, ja o tome još ne razmišljam, ali sam postao svestan da bez upliva politike i bez većeg uticaja, nego što ga sada imam, zakoni i određene stvari kojima smo nezadovoljni ne mogu da se menjaju. Od učinka same vlasti, ali i od samog društva, zavisi treba li neko da se uključi u politiku. Mislim da svaki čovek mora da bude odgovoran. Ako vidi da nešto ne valja ne sme da ćuti. Mora da reaguje. Ako mora time da se uključi u politiku – neka se uključi.
Od početka ste, na društvenim mrežama, uz naš portal. Lajkujete i delite naše sadržaje. Kako Vam se dopadaju ili ne dopadaju Subotičke.rs?
Jurić: Srećan sam što je u Subotici počeo da radi novi portal sa, nadam se, novim, boljim i
objektivnijim sadržajima. Želim vam svu sreću u daljem radu.