Kada je policajac koji me je uhapsio svedočeći stigao do dela na kojem je trebalo da kaže kako sam ga uvredio, odnosno šta sam mu tačno rekao, uzeo je telefon i pročitao vlastitu izjavu…
Branko M. Žujović
Za Igora Šljapića prijatelji, poznanici, nastavnici i profesori imaju samo reči hvale. Uzoran je student Elektrotehnilkog fakulteta u Beogradu. Njegovo hapšenje i zatvaranje u zatvor uzburkalo je duhove u gradu. Nakon što je procenio da je prošlo dovoljno vremena da nam poveri sve detalje svog hapšenja, Šljapić je dao intervju našem portalu.
Bili ste uhapšeni tokom letošnjih protesta. Kako se dogodilo da se, prema svedočenju mnogih, po svemu uzoran mladić i odličan student nađe iza rešetaka? Kako ste uhapšeni, gde i što je najvažnije: zašto?
Šljapić: Na letošnjim protestima sam bio prisutan od prvog dana. Te večeri, kada sam uhapšen, na protestu sam bio sa nekoliko drugarica i drugara. Stajali smo ispred Skupštine i pričali, uzvikivali, čekali smo da se nešto desi. Nosio sam transparent sa dva natpisa.
Pošto se duže vreme ništa nije dešavalo, predložio sam drugarima da odemo iza Narodne skupštine, jer tamo stoji policija, što smo i uradili. Stao sam na vrh stepenica koje vode do zadnjeg ulaza u zgradu i podigao transparent, dok su drugari stajali dalje.
Policajci, poređani u liniju, stajali su na sedam-osam metara od mene. Bilo ih je pedesetak, ako ne i više. U jednom trenutku, pored mene je prošao čovek za kog se kasnije ispostavilo da je policajac u civilu. Kada se vratio, uhvatio me je za ruku i pitao imam li ličnu kartu. Pokazao sam je. Rekao mi je da pođem s njim unutra.
Nisam se opirao. Samo sam ga upitao za razlog privođenja. Nisam dobio odgovor. Potom sam pitao uniformisanog policajca da li je zakonito to što njegov kolega radi, na šta sam dobio potvrdan odgovor.
Dok smo ulazili u zgradu, uzviknuo sam da ništa protivzakonito nisam uradio. Unutra su me pretresali i napisali prijavu protiv mene. Ubrzo je došla „marica“ po mene i odveden sam u stanicu koja je bila prepuna ljudi sa protesta. Nedugo zatim mi je rečeno da ću prenoćiti u stanici, a da sutradan idem na suđenje po hitnom postupku. Dobio sam trideset dana zatvora za navodno vređanje službenog lica.
Šta se za sve to vreme dešavalo sa Vama?
Šljapić: Tri dana sam proveo u zatvoru u Padinskoj skeli. Sobu sam delio sa ljudima koji su takođe uhapšeni na protestu, pa sam ubrzo saznao da smo svi dobili iste kazne, po trideset ili šezdeset dana zatvora, kao i da smo svi imali istu prekršajnu prijavu – vređanje službenog lica. Tada mi je postalo jasno da je neko naredio da protest mora da se uguši, što se na kraju i desilo.
Prvi dan u samom zatvoru mi je bio zanimljiv, jer mi je to bilo nešto novo, a sledeća dva dana su već bila rutinska, mada mi nije bilo toliko dosadno – imao sam vremena da razmišljam o svemu što se izdešavalo.
Kako su tokom istrage postupali prema Vama, šta pamtite iz istrage i šta je istraga zaključila?
Šljapić: Istraga, pretpostavljam, nije ni sprovedena, jer bi to po pravilu trebalo da izvrši policija, a mene u stanici niko nije ništa ispitivao. Na sudu je bila moja reč protiv reči policajca koji me uhapsio.
Dok sam iznosio svoj iskaz, pomenuo sam sudiji da sam prethodnih dana na protestu nosio natpis “Stop nasilju”, na šta se on nasmejao i podrugljivo me upitao: ,,A nije nasilje kada ljudi gađaju policajce kamenicama?”. Odgovorio sam da jeste i da je to jedan od razloga zašto sam napravio takav transparent.
Potom je ušao policajac i počeo da priča svoju verziju priče. Kada je stigao do dela na kojem je trebalo da kaže kako sam ga uvredio, odnosno šta sam mu tačno rekao, uzeo je telefon i pročitao vlastitu izjavu. Očekivao sam da će me sud kazniti novčanom kaznom. Kazna zatvora mi je šokantna.
Smatrate li da je policija primenila ono što nazivamo prekomernom upotrebom sile i da li je letos na ulicama Beograda bilo razloga za primenu sile?
Šljapić: Policija jeste primenila prekomernu silu, što je i dokumentovano brojnim video–snimcima sa protesta. Bilo je pojedinaca i manjih grupa na protestu koji su priželjkivali nasilje, bilo je ubačenih elemenata da bi se protest što pre rasuo, ali razloga za onoliku primenu sile nije bilo. Jednostavno, zadatak policije nije bio da očuva javni red i mir, već da čuva političku vlast.
Vaše kolege su svakodnevno protestovale ispred zatvora. Jeste li znali za tu podršku? Ako jeste, kako ste se osećali, a ako niste, kako ste se osećali kada ste za nju saznali?
Šljapić: Nisam znao za proteste. Kada ste u zatvoru, nemate nikakav izvor informacija. Kad sam saznao za podršku, bilo mi je veoma drago što su ljudi ustali za nas. Deo ljudi koji su protestovali ispred CZ-a se okupio i u Studentskom gradu da me dočeka te večeri kada sam pušten iz zatvora. Mnogo hvala svima na podršci!
Zašto ste protestovali?
Šljapić: Jedan novinar mi je postavio isto pitanje na protestu. Kako sam počeo da odgovaram, shvatio sam da bih mogao celo veče da mu nabrajam razloge za pobunu i lista stvarno jeste predugačka.
Jedna politička afera bi trebalo da je dovoljna da se cela zemlja pobuni, a ova politička struktura ih ima previše. Dodatan razlog za protest je bilo policijsko nasilje nad nedužnim građanima.
Ko god da dođe na čelo ove zemlje ponaša se kao vlasnik njenih građana, a ne kao da je u njihovoj službi. Smatram da vlada nije učinila dovoljno i ne čini dovoljno da pomogne svojim građanima, da premoste krizu izazvanu epidemijom. Veliki deo građana ionako živi loše i bez epidemije. Takođe, ova godina je bila puna studentskih pobuna i nadam se da ćemo se izboriti za naše ciljeve.
Smatrate li da je protestima dugoročno rešeno neko od krupnih političkih pitanja u zemlji?
Šljapić: Smatram da protesti mogu da budu rešenje samo ako su masovni i imaju cilj. To znači da mora ga vodi politički pokret, stranka ili grupa građana. S obzirom da letošnji protesti nisu bili masovni, nisu mogli da ispune očekivanja mnogih. Bila je to spontana reakcija na ponašanje vlasti u tom trenutku. Za veće ciljeve treba imati i organizovaniju borbu.
Kakvi su Vam planovi za profesionalnu, a kakvi za političku budućnost?
Šljapić: Plan mi je da što pre završim fakultet i da se zaposlim u struci. Ne planiram da tražim posao u inostranstvu. Voleo bih da ostanem da živim i radim u svojoj zemlji, u svom rodnom gradu Subotici.
Što se tiče političke budućnosti, posvetiću se borbi za pravedniji sistem u Srbiji, da ljudi mogu da žive dostojanstveno od svog rada, a ne da ceo život preživljavaju. Da svako ima neotuđivo pravo na svoj dom, da živimo u miru i solidarnosti.
Jeste li pristupili nekom političkom pokretu?
Šljapić: Aktivista sam Združene akcije “Krov nad glavom”, pokreta koji se bori protiv prinudnih iseljenja i za pravednije društvo sa manje socijalnih nejednakosti i uteha je mnogim građanima koji se nalaze u lošoj životnoj situaciji. Trenutno nisam ni u jednom drugom pokretu, ali podržavam mnoge akcije drugih levičarskih, ekoloških i pokreta koji organizuju humanitarne akcije.
Kako vidite političku budućnost Srbije?
Šljapić: Na političku budućnost Srbije gledam sa dozom optimizma. Ova vlast će da ode, kao i sve druge do sada. Građani treba sami da se organizuju u lokalne pokrete, da budu nezavisni od politike koja vlada na nacionalnom nivou i da odozdo stvaraju nov sistem koji bi na kraju potisnuo političke karijeriste. Politika treba da dođe u ruke građana, da oni osete moć da mogu da grade i uređuju svoju okolinu kako su sami zamislili.
Foto: Privatna arhiva I. Š.