blank

Nenad Ivanišević: Mandat pokrajinskog sekretara je kruna moje karijere

blank
U toku je finalizacija budžetskog okvira, sa fokusom na mere podrške resorima privrede, turizma i zapošljavanja u okviru postojećih, koje za sada nećemo menjati u konceptualnom smislu, ali ćemo svakako uvesti i nove koncepte gde je efikasnost i adekvatnost u okviru aktuelne situacije pandemije neophodna, a koje bi umnogome mogle da pruže neophodnu podršku ovim resorima

Branko M. Žujović

Od ove jeseni, Nenad Ivanišević, višegodišnji direktor Gerontološkog centra u Subotici, bivši državni sekretar i savetnik u republičkoj vladi, izabran je za pokrajinskog sekretara zaduženog za privredu i turizam. Evo šta nam je tim povodom rekao.

Preuzeli ste vođenje pokrajinskog Sekretarijata za privredu i turizam pomalo neočekivano. Subotičani Vas uglavnom poznaju po angažmanu u Gerontološkom centru i u oblasti socijalne zaštite. Otkud Vi u Sekretarijatu za privredu i turizam?

Ivanišević: Ne želeći da zvučim pretenciozno i ni u kom slučaju arogantno, moje bogato iskustvo u javnom sektoru, vladinim institucijama i u ustanovi koju ste pomenuli, omogućilo mi je da širok dijapazon iskustava i znanja stečenih u mnogim oblastima od strateškog značaja za razvoj privrede, infrastrukture, ali i socijalne politike, danas implementiram u rad sa svojim novim stručnim timom u pokrajinskoj vladi, tačnije u Pokrajinskom sekretarijatu za privredu i turizam.

blank

Obavljajući dužnost državnog sekretara u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u periodu od 2014. do 2017. godine, kao i u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i posebnog savetnika potpredsednice Vlade Republike Srbije, od 2017. godine, pa sve do četvrtog kvartala tekuće, te rezultati koji su ostvareni u toku navedenih mandata, u mnogome su uticali na moju današnju poziciju, čoveka koji je sa trenutne pozicije pokrajinskog sekretara u mogućnosti da mnogo doprinese, uspostavi, definiše i kreira, a shodno nadležnostima.

Imam utisak da već i sam, učestvujući u kreiranju javnih politika i u sprovođenju istih, te implementaciji mera, kao i projektnih zadataka u međunarodnim programima prekogranične saradnje, na neki način osećam i umem da predvidim promene, te ishodujem potencijalna rešenja u najbržem mogućem roku.

Ono čemu mogu da zahvalim, kada je u pitanju pozitivan i vidljiv rezultat, jeste zajednički rad sa stručnim timom institucije u kojoj radim, prikupljanje ideja i koncepata sa raznih strana, relevantnih za dati resor, a sve to zajedno je upravo katalizator i pokretač onog sistema koji sam već pomenuo. Onog mehanizma kome je neophodna svaka karika, svaki čekrk i svaki šraf da bi funkcionisao na pravi način, bez štucanja i kvara.

Čini se da je nov mandat kao sekretara za privredu i turizam AP Vojvodine zapravo svojevrsna kruna moje karijere i, na neki osobit način, nagrada za trud, rad i bezuslovno zalaganje u sprovođenju aktivnosti, mera i zadataka postavljenih pred moj tim i mene lično.

Postoji li procena pokrajinskih vlasti o šteti koju je kovid 19 ove godine naneo privredi u Vojvodini i postoji li projekcija mogućeg uticaja kovida 19 na privredu u pokrajini 2021. godine?

Ivanišević: Međunarodni monetarni fond (MMF) u svojim periodičnim izveštajima upozorava da će se svetska privreda zbog pandemije korona virusa suočiti sa padom koji će čini se biti veći nego što se ranije predviđalo, tačnije za 4,9 odsto u 2020. godini u odnosu na tri procenta koliko je projektovano u aprilu mesecu tekuće godine. Saopšteno je i da će se znatno produbiti budžetski deficiti, jer su vlade do sada potrošile mnogo u pokušaju da suzbiju negativne ekonomske efekte, dok je u međuvremenu izgubljeno 300 miliona radnih mesta širom sveta.

Posledice aktuelne situacije, nastale usled globalne pandemije, osetne su u gotovo svim aspektima u društvu, a posebno u privredi i u okviru svih njenih grana. Posebno bih istakao turizam, kao jednu od najugroženijih grana privrede, kojoj je potrebna ozbiljna strategija održanja, čak i “preživljavanja”, s obzirom da je teško u ovom trenutku predvideti putanju kojom će se čitava situacija kretati nadalje, te da li će i u kom trenutku republičke mere početi da popuštaju, a shodno kompletnoj epidemiološkoj slici svih pojedinačnih aspekata, počev od privrede, javnih finansija, pa sve do turizma, zaštite životne sredine i infratsrukturnih projekata.

blank

Na sednici pokrajinske skupštine 29. oktobra 2020. godine, kada sam imenovan za pokrajinskog sekretara, istaknuto je da će nova pokrajinska vlada slediti princip kontinuiteta, dok je kao jedan od najvažnijih ciljeva istaknuto zajedništvo, te princip okupljanja oko projekata. Ciljevi su svakako i privredni razvoj, održavanje stabilnosti u okviru javnih finansija, poštovanje pravila, zakonitosti, štedljivost i marljivost. Prioriteti članova vlade su i privredni razvoj, te održavanje kontinuiteta uz adekvatne, održive mere, kao i pružanje pomoći i podrške oblasti turizma, dok su najavljene i nove agrarne mere sa akcentom na unapređenje prerađivačkih kapaciteta.

Zdravstvo, kao i svi nivoi obrazovanja su na pijedestalu prioriteta, a takođe jedan od ciljeva je i implementacija Deklaracije o zaštiti životne sredine. Naposletku, znatno su uvećana ulaganja u oblast kulture i javnog informisanja, posebno u ustanove kulture od kojih su najznačajnije upravo na teritoriji AP Vojvodine, uz ustanove vezane za verske i nacionalne zajednice.

blank

Sve navedeno su pokazatelji politike pokrajinske vlade u tekućem, novom mandatu, njene orijentacije ka strateškom unapređenju svih relevantnih oblasti u pokrajini, uz pametno, štedljivo i strateško ulaganje u, nadamo se, vidljive rezultate kojima će se znatno unaprediti i kvalitet života stanovnika kako Vojvodine, tako i Republike Srbije, čiji je naša pokrajina neizostavan deo.

U kolikoj meri nameravate da se posvetite buđenju domaćeg preduzetništva, domaćih inovacija i ulaganja domaćeg kapitala i znanja u privredu pokrajine?

Ivanišević: U našem sekretarijatu u toku je finalizacija budžetskog okvira, sa fokusom na mere podrške resorima privrede, turizma i zapošljavanja u okviru postojećih, koje za sada nećemo menjati, u konceptualnom smislu, ali ćemo svakako uvesti i nove koncepte gde je efikasnost i adekvatnost u okviru aktuelne situacije pandemije neophodna, a koje bi umnogome mogle da pruže neophodnu podršku ovim resorima.

Važno je istaći da u turizmu prevashodno postoji proces, a to je relativna popunjenost kapaciteta turističkih destinacija u zemlji. Potrudićemo se da pomognemo i one turističke potencijale koji nisu bili popunjeni, a koji su naslonjeni na izvesne vidove turizma, poput kongresnog, počev od većih hotela u većim gradovima. Težićemo da što manje ljudi izgubi posao, omogućavajući generisanje novih radnih mesta. Svoje programe usmeravamo i ka zaposlenima i ostvarivanju njihovih prava. S tim u vezi, važno je napomenuti da je ostvarena izuzetna saradnja na polju institucionalne saradnje i to sa Garancijskim i Razvojnim fondom AP Vojvodine.

Od izuzetnog nam je značaja razmena iskustava, znanja, problema i potreba svih socijalnih partnera, počev od sindikata, unija poslodavaca Vojvodine i Srbije, privrednih komora, jedinica lokalne samouprave, sa ciljem da se iznađe način kako bi se adekvatno ulagalo u strateške projekte i podstakao razvoj privrede, uz očuvanje porodičnih gazdinstava i promociju bezbednog turizma. Prilikom kreiranja sopstvenih mera podrške stalno ćemo pratiti sprovođenje mera i programa Vlade Republike Srbije, sa ciljem da se aktivnosti u potpunosti sinhronizuju, uz praćenje iskustava zemalja u regionu i Evropske unije. Cilj je pružanje podrške ne samo u privatnom sektoru, već i za projekte lokalnih samouprava, uz postojanje mogućnosti za uspostavljanje javno-privatnog partnerstva, gde je takav aranžman moguć.

Smatram i da su finansijske institucije čiji su osnivači pokrajinska vlada i Skupština AP Vojvodine važne kao mehanizmi kojima možemo još bolje pomoći privredu i turizam na teritoriji AP Vojvodine. Recimo, Protokol o saradnji koji smo nedavno potpisali sa Garancijskim fondom AP Vojvodine, ističe ono što mora da karakteriše sve naše aktivnosti, a to je reč zajedno, jer samo sa svim snagama zajedno možemo da pobedimo ovu situaciju koja je veoma izazovna. Ovo je izuzetno važna saradnja sa Garancijskim fondom, ali i saradnja sa sličnim institucijama koje imaju finansijsku ulogu na tržištu.

U našem Sekretarijatu su značajna sredstva plasirana aplikantima i projektima iz nedovoljno razvijenih opština i to za razvoj preduzetništva, malih i srednjih preduzeća, koji su prevashodno poluga razvoja i pojedinaca i zajednice.

blank

Namera je da se nastavi sa kontinuiranim, ravnomerno distribuiranim ulaganjem u razvoj oblasti privrede. U tom smislu, Sekretarijat je u prethodnom sazivu u pokrajinskoj vladi, obezbedio i plasirao višemilionska sredstva za subvenconisanje troškova nabavke mašina, opreme, softvera, repromaterijala, kao i za unapređenje poslovne delatnosti i konkurentnosti na tržištu, uključujući podršku inovacionim proizvodima i procesima, kreativnoj ekonomiji, ženskom preduzetništvu i socijalnom preduzetništvu, što je dalo vidljive i merljive rezultate u konkurentnosti privrednih subjekata, ali i u okviru ukupnog razvoja privrede i preduzetništva.

Nastavljamo poslovanje u pravcu održavanja kontinuiteta u pružanju podrške podsticajnim merama, kao ispravnom i funkcionalnom modelu podrške kojim je moguće ostvariti održivost u privredi, jer se ovim merama zasigurno doprinosi razvojno-regionalnoj ujednačenosti, osnažuje privreda, a aktivno se umanjuju negativni populacioni trendovi vezani za demografsku strukturu.

Koji su izvozni aduti Vojvodine? Ako sam dobro obavešten, Vojvodina je do izbijanja epidemije, dakle u prvom tromesečju ove godine, u ukupnom srpskom izvodu učestvovala sa skoro 36 odsto. U kojim sektorima postoji prostor za unapređenje izvoza?

Ivanišević: Vojvodina je takođe četvrta u južnoj Evropi po strategiji privlačenja stranih investicija, pri čemu je imala jaku konkurenciju u italijanskim, španskim i slovenačkim regijama. Ukoliko posmatramo prethodni vremenski okvir od jedne decenije, ukupna ulaganja kroz strane direktne investicije u Republici Srbiji mere se u milijardama evra, pri čemu investicije na teritoriji AP Vojvodine čine više od 35 odsto svih investicija u Republici. Broj kompanija koje su investirale u Vojvodini u navedenom periodu jasno pokazuje značajan porast njihovog broja.

Sektori sa najvećim učešćem u ulaganju stranih direktnih investicija jesu agro-biznis, finansijski sektor, građevinska i farmaceutska industrija, potom naftna industrija, trgovina i metalski sektor, kao i tekstilna i automobilska industrija, dok zavidan porast evidentira sektor informaciono-komunikacionih tehnologija, a upravo zbog činjenice da je softver jedan od vodećih izvoznih proizvoda ovog sektora koji je uzeo primat nad većinom proizvoda iz ostalih grana. Možemo zahvaliti učešću velikog broja IT kompanija koje svoje sedište prijavljuju upravo na teritoriji Vojvodine, a ponajviše Grada Novog Sada, u čemu veliku ulogu igra Fakultet tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu.

Pored Novog Sada, Zrenjanin i Subotica imaju najveći broj investicija i, posledično, zapošljavaju najviše radnika. Takođe, Inđija i Stara Pazova i same nisu u velikom zaostatku, čemu doprinosi i povoljan geografski položaj, udaljenost kako od Novog Sada, tako i od glavnog grada, blizina međunarodnog aerodroma, te dostupnost ključnih drumskih i železničkih koridora. U pogledu radne snage, Vojvodina nije samo region čija je radna snaga ,,jeftinija“, već zapravo ima veoma kvalifikovane i obučene kadrove i stručnjake, a što bi investitori trebalo da imaju u vidu. Jedna od glavnih komparativnih prednosti Srbije, a samim tim i AP Vojvodine, upravo je dobar odnos tehničke ,,pismenosti“ radne snage, velikog procenta visokokvalifikovane radne snage i konkurentne cene rada.

Kakva je struktura uvoza u pokrajini?

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku i Regionalne privredne komore Južnobačkog upravnog okruga, region učestvuje u ukupnim privrednim rezultatima Srbije ukupnim investicijama sa 14,8 odsto, u ukupnoj vrednosti izvedenih građevinskih radova sa 19,2 odsto, spoljnotrgovinskom razmenom od 13,0 odsto, uvozom od 12,2 odsto, izvozom od 13,5 odsto, brojem aktivnih kompanija od 12,1 odsto i brojem zaposlenih od 9,8 odsto. Recimo, uzmimo primer protekle godine i ukupne robne razmene agrara Južnobačkog okruga sa svetom, pri čemu je u protekloj godini ostvario suficit u prometu. Vojvodina u ukupnoj sproljno-trgovinskoj razmeni republike Srbije ostvaruje bezmalo više od trećine od ukupne robne razmene, dok sam Južnobački upravni okrug ostvaruje preko 13 odsto i svake godine je beležio stabilan rast u odnosu na prethodnu godinu.

Posmatrano na nacionalnom nivou, ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije zaključno sa oktobrom mesecom 2020. godine beleži pad od oko 4,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. U izvozu robe se beleži pad od 4,4 odsto, a uvezeno je robe u vrednosti od 21.030,5 mil. dolara, što je za 3,8 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine. Uvoz robe imao je vrednost od 18.613,2 miliona, što predstavlja pad od 4,5% u odnosu na isti period prethodne godine, podaci su Republičkog zavoda za statistiku. Deficit je manji za oko 2,6 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Pokrivenost uvoza izvozom je 74,5 odsto i manja je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine za oko 0,5 odsto.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni, a koji je rezultat uglavnom izvoza: poljoprivrednih proizvoda, električnih mašina i aparata, nafte i naftnih derivata, drumskih vozila i pića.

Za koje strane ulagače očekujete da bi mogli da dođu u Vojvodinu dogodine i u kojim sektorima očekujete najveća ulaganja?

Ivanišević: Posebno je AP Vojvodina pogodno tlo za strane investicije, svojom infrastrukturom, ljudskim resursima čije su kompetencije na zavidnom nivou u skoro svim strukturama, te svojim geografskim položajem i blizinom granica. Strane investicije su neophodne povrh svega zbog unapređenja konkurentnosti na tržištu regiona i sveta, jer uslovljavaju smanjenje stope nezaposlenosti, motivišući jedinice lokalne samouprave da unapređuju svoje kapacitete, infrastrukturu industrijskih i slobodnih zona, kao i proizvodne i administrativne kapacitete.

blank

Sasvim je realno očekivati ulagače iz zemalja regiona, Evropske unije, a potom i iz NR Kine, sa kojom negujemo prijateljske odnose dugi niz decenija.

Koji će privredni sektori biti nosioci ekonomije Vojvodine u ovom veku? Pitam to stoga što je, sudeći barem prema subotičkom iskustvu, prerađivačka industrija zamrla. Može li Vojvodina biti ozbiljno poljoprivredno područje ako nema razvijenu prerađivačku industriju? Upravo: šta znači subotička poljoprivreda bez firmi kao što je bila Fidelinka, 29. novembar, Medoprodukt ili Jukom, Peščara, Subotičanka…

Ivanišević: Kao što sam već predočio, sa aspekta resora koi su u nadležnosti Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, plasiraćemo značajna sredstva namenjena projektima počev od nedovoljno razvijenih opština i to za razvoj preduzetništva, malih i srednjih preduzeća. Oni su poluga razvoja privrede, društva, zajednice. Kontinuiranim, ravnomerno distribuiranim ulaganjem u razvoj ovih oblasti, nastojaćemo da održimo ravnomeran rast i razvoj svih okruga na teritoriji AP Vojvodine i to subvenconisanjem troškova nabavke mašina, opreme, softvera, repromaterijala, unapređenjem digitalne ekonomije, konkurentnosti na tržištu, kreativne i socijalne ekonomije i ženskog preduzetništva. Ko što sam napomenuo, ovim merama se doprinosi razvojno-regionalnoj ujednačenosti i osnažuje privreda i njene grane.

Jedan od prioritetnih ciljeva novog saziva pokrajinske vlade je zasigurno i unapređenje kapaciteta prerađivačke industrije, a na tome, na merama i konceptima za unapređenje ovog sektora od izuzetne važnosti za Vojvodinu nadaleko poznatu po svojoj agrarnoj politici, aktivno će raditi Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Pokrajinske vlade.

Vojvodina ne može da bude ozbiljno poljoprivredno područje, ona to već jeste i to od davnina, s tim što se osavremenila i digitalizovala, gde je za to bilo prostora, a kao što rekoste, svakako se ne može bez prerađivačkih giganata koje ste pomenuli. Ipak, pokrajinska vlada radi u tesnoj sprezi sa republičkom, kako bi mere i potezi bili u mnogome sinhronizovani, te okvire koje postavlja republika, sledi i pokrajinska administracija.

Postavlja se pitanje da li će navedene kompanije zadržati format koji su do sada imale ili će biti promenjen, uz imovinsku i vlasničku strukturu, a u sve to dodajte i nacionalni interes i egzaktne proračune da li i u šta je neophodno ulagati u eri kada je svaki dinar potreban mikro, malim i srednjim preduzećima. Subotici su itekako potrebne takve kompanije, ali njihova struktura i poslovanje bi morali da budu najpre prilagođeni tržištu i njegovim aktuelnim kretanjima. Tržište je živ organizam, ono se kreće, nikada ne miruje, te se i u tom smislu preduzeća moraju adaptirati i pratiti ga zarad sopstvenog opstanka.

Šta će za privredu pokrajine značiti nova pruga Beograd – Budimpešta, brza saobraćajnica kroz Frušku goru i najavljena izgradnja auto-puta prema Temišvaru?

Ivanišević: Svako strateško ulaganje u infrastrukturne projekte, poput izgradnje pruga, drumova, unapređenje putne privrede, mostova, tunela, vodi nas na korak bliže od veće konkurentnosti na regionalnom i svetskom tržištu. Geografski položaj naše zemlje i pokrajine Vojvodine uz novu i veću mrežu puteva i pruga, čini nas nezaobilaznom stanicom u transportu roba, ljudi i kapitala, a Subotica koja se nalazi uz samu granicu sa Mađarskom, u posebno je dobrom položaju po pitanju spoljno-trgovinske razmene. To je uvek bila njena prednost i potrebno ju je iskoristiti na najbolji moguć način, a u datim uslovima. Vojvodinu okružuju zemlje Evropske unije sa kojima imamo dobre diplomatsko-administrativne odnose, sprovodimo mnogo prekograničnih projekata, što se može pokazati kao velik plus i u pretpristupnim aktivnostima naše zemlje.

Koji su turistički aduti Vojvodine, na koje računate, a koji zaista mogu da budu iskorišćeni u dogledno vreme?

U Autonomnoj pokrajini Vojvodini, posmatrajući svaki aspekt privrednog, socijalnog, demografskog, kulturološkog i istorijskog razvoja, najveći resurs ovog podneblja bio je i ostao čovek, sa svim svojim osobenostima, čovek specifičnih kvaliteta i mentaliteta, koji gaji poseban odnos prema svom bogatom kulturno-istorijskom nasleđu. Kada kažemo čovek, mislimo i na preko 21 nacionalnu zajednicu. One vekovima žive ne jedne pored drugih, već jedni sa drugima, što je jedinstven slučaj u svetu. Upravo ova multietničnost, multinacionalnost i multikonfesionalnost čini bogatstvo različitosti Vojvodine koje bi trebalo iskusiti svim čulima. Svaka od ovih zajednica donosi novi dah života teritoriji od nepuna dva miliona stanovnika, svaka sa svojom kulturom, običajima, tradicijom, govorom, gastronomijom i arhitekturom. Svaki salaš, dvorac, jutro zemlje, svaki gomboc, šufnudla ili pak alas čiji će se ulov toga dana naći u čorbi, čini jedan veliki brend koji ponosno nosi ime Vojvodina.

Region Vojvodine je protekle godine doživeo ekspanziju u pogledu broja dolazaka turista u ukupnom broju od blizu 500.000 posetilaca i ukupnom broju noćenja od preko 1,4 miliona turista. Novi Sad, kao najveći grad Južnobačkog regiona, protekle godine poneo je prestižnu titulu Evropske prestonice mladih, a 2021. godinu će dočekati kao Evropska prestonica kulture zbog bogatog kulturnog nasleđa, svetski poznatih manifestacija, autentične arhitekture i istorije, Fruške gore sa manastirima, ali i zbog obližnjih Sremskih Karlovaca u kojima je potpisan Karlovački mir, a vinski turizam je na zavidnom nivou. kao i zbog, Novi Sad sa okolinom je sve interesantnija turistička destinacija za turiste iz celog sveta.

Program razvoja turizma Vojvodine od 2018. do 2022. godine, a koji se naslanja na republičku Strategiju razvoja turizma, donet je od strane Sekretarijata i definiše oblasti ulaganja u turizam. Pored Novog Sada sa Fruškom gorom i fruškogorskim manastirima, istaknuta je Subotica sa Palićem, Gornje Podunavlje, Vršac, Bela Crkva i belocrkvanska jezera, kao i na Sirmijum i put rimskih careva.

Šta mislite o projektu izgradnje akva-parka na Paliću javnim ulaganjem? Zar nije bilo logičnije da Grad Subotica očisti jezero, a da ulagači, domaći i strani, ulažu u turizam? Hoće li akva-park, kao kapiitalni turistički projekat, biti opravdan i da li je početku radova prethodila detaljna analiza svih aspekata izgradnje (studija izvodljivosti i drugi prateći dokumenti)? Čitav taj projekat strukturom deluje znatno drugačije od onoga o čemu političari načelno pričaju u javnosti…

Ivanišević: Poznato mi je da je vrednost druge faze izgradnje akva parka koja je u toku oko 660 miliona dinara, a ukupna vrednost investicije, uključujući i prvu fazu, iznosi nešto više od milijardu dinara. Nešto poput akva parka i spa i velnes centra na Paliću, na način na koji je predviđeno, zaista je bilo neophodno. Sada i AP Vojvodina i Srbija imaju nešto poput Morahalom banje nadomak Segedina, a sa brojnim sadržajima na Fruškoj gori imamo i terme poput onih u Sloveniji. Uz to dodamo i akva park u Bačkom Petrovcu i brojne otvorene rekreacione bazene i spa centre širom Vojvodine.

Sve navedeno je pretpostavka da će domaći turisti i oni koji žele ovakav vid odmora, dužeg ili kraćeg, u smislu produženog vikenda, mogu isti ostvariti upravo u svojoj zemlji, te i potrošiti u svojoj zemlji i time jačati domaću privredu. U okviru proširenja sadržaja na Termalnom bazenu na Paliću, u drugoj fazi izgradnje spa centra i akva parka grade se objekat i rekreacioni bazen uz termalni bazen, kao i još jedan bazen, te kula sa toboganima, uz tobogane koji su završeni u prvoj fazi, što akva park na Paliću čini jednom od najznačajnih investicija u Subotici zajednički finansiran od strane Vlade Republike Srbije, pokrajinske vlade i Grada Subotica, čija će realizacija mnogo značiti za našu privredu i građane kako Subotice, tako i regiona.

Imaš priču? Imaš vest? Budi i ti reporter!

Javi nam se!

Podelite vest sa prijateljima:

blank

Zatvoreno za komentare.

blank
blank

Povezane vesti

Portal Subotičke.rs koristi kolačiće u cilju optimizacije funkcionalnosti i sadržaja sajta.
Korišćenjem portala prihvatate upotrebu kolačića.