“Praksa je dragocena stvar“, poručuje naš mladi sugrašanin iz Beča, gde je upisao dvogodipnje master studije
Jovana Đukić
Nikola Lugonja je diplomac Ekonomskog fakulteta u Subotici. Tokom studija odlučio je da se oproba u programu obrazovne razmene. Godinu dana proveo je u Haenu, u Španiji. Po povrtaku u Srbiju i završetka osnovnih studija, dva meseca proveo je u Portu na praksi koju je nastavio u Beču, gde je upravo upisao dvogodišnje master studije.
Kako teče proces pripreme za razmenu i koliko dugo traje?
Lugonja: Proces apliciranja i pripreme uvek počinje jedan semestar ranije, dakle četiri do pet meseci pre samog odlaska. Procedura obuhvata dosta koraka, ali su uputstva vrlo jasna. Za ulazak u selekciju za odabir važni su motivaciono pismo, ugovor o učenju, B2 ili C1 sertifikat opoznavanju jezika na kojem će se slušati nastava i formular za prijavu. Nakon odobrenja aplikacije, sledi proces viziranja. To je poslednji korak pred odlazak.
Kada ste otišli u Španiju, kako je izgledao Vaš prvi dan na tamošnjem fakultetu?
Lugonja: Ne sećam se baš prvog dana na fakultetu u Španiji. Sećam se da sam prvi put otišao sa cimerima do fakulteta, da vidimo gde se nalazi i kako izgleda. Sedam dana nakon toga su počela predavanja, ali je svečani doček studenata bio tek posle tri sedmice.
Kako ste se uklopili sa ostalim studentima?
Lugonja:Savršeno sam se uklopio. Većina njih je bila na razmeni. Stoga je bilo normalno da budemo bliski i delimo iskustva.
Kako ste pronašali smeštaj?
Lugonja: Smeštaj sam pronašao onlajn, na sajtovima za izdavanje stanova. Uspostavio sam kontakt sa gazdaricom posredstvom poruke. Kada smo sleteli, otišli smo da vidimo stan, platili depozit i uzeli ključeve. Živeo sam sa cimerima.
Kako ste pohađali predavanja, na kojem jeziku ste ih slušali i da li ste imali problema sa razumevanjem?
Lugonja: Sva predavanja su bila na engleskom, izuzev kurseva španskog. Nisam imao nikakvih problema sa razumevanjem. Većini profesora engleski jezik takođe nije bio maternji, stoga je postojala izvesna tolerancija. Profesori ocenjuju znanje iz predmeta koji predaju, a ne iz poznavanja engleskog jezika. Jezik je retko kome bio prepreka.
Kako su se profesori odnosili prema studentima koji su bili na razmeni?
Lugonja: Bili su vrlo fer i tolerantni. Neki od profesora su, takođe, bili na razmeni, ali za profesore. Pošto su studenti dolazili iz doslovno svih krajeva sveta, iz više od četrdeset zemalja, negovali su razumevanje za različite navike, kulture, pa i načine rada.
Da li na fakultetu u Španiji postoji smer sa svim predmetima, kao na Vašem matičnom fakultetu? Jeste li nailazili na neke probleme u vezi predmeta na samom fakultetu?
Lugonja: Postoje predmeti koji, ako se polože na razmeni, bivaju prihvaćeni ovde, po povratku. To su predmeti koji su isti u oba studijska programa. Postoje, međutim, predmeti koji se polože na razmeni, a ne bivaju prihvaćeni po povratku, ali bivaju registrovani kao dodatak diplomi.
U mom slučaju, to su bili kursevi španskog i još neki predmeti koje sam želeo da odslušam iz svog ličnog interesovanja, a koji nisu povezani sa mojim studijama. Ukoliko se neki predmet ne položi na razmeni, on naravno ne može da bude prihvaćen po povratku. Međutim, postoji prilika da se predmet ponovo odsluša i položi, po povratku sa razmene.
Kako izgledaju ispiti na fakultetu u Španiji, da li je velika razlika u odnosu na iskustvo koje imate u Srbiji?
Lugonja: Jeste, velika je razlika. Ne postoje usmeni ispiti. Sve se polaže pisano. Postoji „mid-term“ i finalni ispit. „Mid-term“ je malo veći kolokvijum. Završni rad ili ispit na kraju semestra sledi kada se predmet odsluša. Pored samog testa, naravno, uzimaju se u obzir projekte, prezentacije, studije slučajeva i aktivnost tokom celog semestra.
Da li se program razmene odvija posredstvom agencije ili fakulteta?
Lugonja: Program preko kojeg se odvija razmenase naziva se ERASMUS. To je program razmene studenata Evropske unije koji postoji još od 1987. godine. Program je sjajan, jer takođe pokriva sve troškove studiranja i omogućava džeparac tokom razmene. Za studente koji su bili na razmeni, „erasmus“ je sveta reč.
Da li je bilo problema?
Lugonja: Uvek postoje neki mali problemi ili prepreke. Naravno da ih je bilo i to je normalno. Što se tiče nekih većih problema, nije ih bilo.
Kako ste saznali za mogućnost obavljanja prakse u inostranstvu?
Lugonja: Bio je to miks guglanja, slušanja šta su mi drugi pričali o razmeni, poneko predavanje ili prezentacija. Isto kao i sa samom razmenom, nije moguće odrediti tačan momenat saznanja.
Zašto ste odlučili da odradite praksu u inostranstvu, a ne u Srbiji?
Lugonja: Bio sam na praksi i u Srbiji, kada sam napisao diplomski rad. Ne mogu reći da sam protiv prakse u Srbiji. Jednostavno sam težio da pronađem praksu u inostranstvu, jer sam već studirao jedan period napolju i želeo sam da slično iskustvo ponovim, kroz praksu.
Ispostavilo se da mi se ukazala prilika da odradim dve prakse u inostranstvu. Najpre šest nedelja, u Portu, a potom 24 nedelje u Beču.
Kako izgleda sam proces pripreme za odlazak na praksu u inostranstvo?
Lugonja: Najpre je potrebno istražiti mogućnosti. One postoje kada je praksa u pitanju. Treba razmotriti lokaciju, oblast, trajanje, troškove, korist od svega toga... Aplikacija za praksu funkcioniše kao i aplikacija za posao. Šalje se CV kompaniji ili startapu koji je u potrazi za praktikantom. Ukoliko im je CV neke osobe interesantan, dogovara se intervju ili kandidat dobije set pitanja o sebi i svom iskustvu, na koje treba da odgovori u video snimku i da sve to pošalje kompaniji. Nakon toga kandidat obično biva obavešten da li je primljen na praksu ili ne. To je sve.
Naravno, zavisno od dužine trajanja i lokacije, u nekim slučajevima je neophodno aplicirati za vizu. Intervju može da bude zakazan nekoliko nedelja, a može i nekoliko meseci ranije. U mom slučaju, intervjui su bili od dva do četiri meseca pre početka prakse.
Preko koga se odlazi na praksu?
Lugonja: Na praksu se odlazi posredstvom međunarodne studentske asocijacije “Ajsek” (AIESEC). Njihov sajt je u suštini pretraživač gde kompanije i startapi postavljaju ponude za prakse iz različitih oblasti. Konkretno, ka sam praksu u inostrantsvu pronašao preko njihovog pretraživača.
Prednost je što je to globalni program koji upućuje praktikante svuda po svetu, pa kao i kod razmene, postoji prilika za nova poznanstva i zajednička druženja. Njihova velika prednost je što imaju volontere, pa postoji neko ko pomaže u čitavom procesu, ukoliko je to neophodno. Rade sjajan posao i mnogo se trude. Sve pohvale za njih.
Kako ste uspeli da se uklopite u kolektiv?
Lugonja: U Portu je bio tim od petoro ljudi, računajući i mene, u Beču jedanaest. Imao sam već iskustva, tako da nije bilo problema. Naravno, nikakva distanca nije postojala. Uvek je zanimljivo za obe strane da nauče nešto novo. Za sve nedoumice, jednostavno sam pitao i pronalazio odgovore. Oba startapa u kojima sam radio imaju potpuno otvorene i izgrađene timske kulture.
Kakvo je Vaše iskustvo i jeste li zadovoljni svojom odlukom da odradite praksu u drugoj državi?
Lugonja: Naučio sam puno novih i korisnih stvari. Iskusio sam novo okruženje i nove načine rada. Svakako smatram ta iskustva pozitivnim i dragim. Zadovoljan sam praksama u oba startapa, kao i onom koju sam odradio u Srbiji, tokom pisanja diplomskog rada. Praksa kao praksa je uopšte uzevši veoma značajno iskustvo.
Nakon prva tri meseca prakse u Beču dobio sam priliku za produžetak, odnosno dodatna tri meseca prakse, što sam i prihvatio. Nakon što sam završio praksu, nastavio sam da radim i dalje sa istim timom u tamošnjem startapu. Međutim, pošto su mi počele master studije od septembra, u ovdašnjem startapu radim po skraćenom radnom vremenu. Preporučujem praksu gde god da ste. U Srbiji ili u inostranstvu, praksa je dragocena stvar.