Mnogo je važnije znanje i iskustvo koje se stiče dok se ispunjava uslov za sticanje diplome
Jovana Đukić
Miran Tikvicki je bivši učenik Srednje muzičke škole u Subotici i diplomirani student univerziteta Berkli u Bostonu. Na Berkliju je studirao muzikoterapiju (“Music Therapy”), a u Srednjoj muzičkoj školi pohađao je dva smera: dizajn zvuka i muzičko izvođenje – tambura. Pomenuli smo ga tokom intervjua sa još jednim subotičkim berklijevcem, Pavlom Zvekićem, sadašnjim studentom univerziteta tog uiverziteta.
Koji stepen muzičkog obrazovanja ste imali pre nego što ste otišli na studije u Boston?
Tikvicki: Pohađao sam, kao što ste pomenuli, Srednju muzičku školu u Subotici. Pre srednje škole sam išao u osnovnu muzičku školu. Imao desetak godina formalnog muzičkog obrazovanja, iako ono nije neophodno za upis na Berkli. Za upis na Berkli nije neophodno, šta više uopšte nije obavezno, nikakvo formalno muzičko obrazovanje. Razume se, u formalnom smislu diploma srednje škole je obavezna, ali ne nužno muzičkog usmerenja. Mnogo studenata dobije stipendije, jer su izvrsni muzičari, a uopšte ne znaju da čitaju note.
Zašto ste odlučili da studirate u inostranstvu, a ne u Srbiji?
Tikvicki: Oduvek sam imao želju da studiram u inostranstvu. Dok sam išao u srednju školu, dosta se pričalo o otvaranju tamburaškog odseka na akademiji u Zagrebu ili Osijeku. To mi se činilo kao primamljiva opcija. Kako još ništa nije bilo potvrđeno, a u isto vreme sam čuo dosta priča da su određeni fakulteti u Srbiji ostajali bez licence, odlučio sam da ne rizikujem i razmotrim opcije studiranja u inostranstvu.
Kako ste saznali za Berkli i kako je tekla priprema za prijemni ispit i sam upis?
Tikvicki: Za Berkli sam čuo od profesora Milana Jančurića koji mi je predavao predmete dizajna zvuka. Milanova sestra je u to vreme još uvek bila student na Berkliju. Jančurić nam je tokom nastave pričao o Berklijevom sjajnom programu muzičke produkcije. Pominjao je Akoša Fogača koji takođe bio student Berklija. Akoš je bio učenjik ovdašnje Srednje muzičke škole. Istog dana sam stupio u kontakt sa njima. Detaljno sam istražio sve o Berkliju na njihovom sajtu. Nakon razgovora sa Akošem i nekoliko odgledanih video priloga na “Jutjubu”, u kojima muzičari prepričavaju svoja iskustva sa audicija za Berkli, ohrabrio sam se i odlčio da se prijavim. Prijava se popunjava preko interneta. Bira se mesto audicije. Imao sam audiciju u Minhenu.
Audicija se sastoji od pripremljenog muzičkog dela, provere sluha i osećaja za ritam i improvizacije. Komisija, koja se sastoji od predavača sa Berklija, dala je svoj maksimum da se učesnici osećaju prijatno. Svesni su koliki su pritisak i stres prisutni kod kandidata tokom prijemnog ispita. Sećam se da sam poželeo da ponovim sve, nakon što sam završio audiciju. Članovi komisije bili su izuzetno prijateljski nastojeni prema meni.
Kako Vaš život teče sada, nakon završenih studija?
Tikvicki: Diplomirao sam decembra 2019. godine i vratio se u Suboticu. U Subotici sam, sticajem okolnosti, brzo pronašao privremeni posao koji mi je dobro došao tokom pandemije, jer sam mogao da radim od kuće. Plan mi je bio da nastavim školovanje u Nemačkoj. Pošto je zbog pandemije sve stalo, odlučio sam da sačekam narednu godinu. U međuvremenu učim jezik…
Kakve mogućnosti ti je pružilo studiranje u Americi?
Tikvicki: Svako ko studira u SAD ima pravo da se prijavi za OPT (“Optional Practical Training”) u trajanju od godinu dana, što je neka vrsta radne vize ograničene na struku. Student nakon završetka fakutlteta dobijaju parvo na zaposlenje, ali samo ukoliko je posao vezan za stuku, sa ciljem da se znanje stečeno na fakultetu praktično utvrdi. Dvoumio sam se da li da se prijavim za OPT i ostanem u SAD još godinu dana ili ne. Kada sada sagledam proteklu godinu, drago mi je što nisam ostao. Ne bih mogao da radim, a neko vreme bih ostao “zarobljen” tamo.
Kod nas se često mogu čuti priče da se sa američkom diplomom može dobiti posao bilo gde. Ima neke istine u tome, ali diploma nije presudna. Mnogo je važnije znanje i iskustvo koje steknete dok ispunjavate uslove da steknete diplomu.
Trenutno tražim posao. Planiram da se preselim u Nemačku, kako bih usavršio jezik i mogao da radim kao muzikoterapeut, kako bih nastavio sa školovanjem.
Jeste li nailazili na značajnije prepreke tokom studiranja?
Tikvicki: Najveća prepreka je, nažalost, novac. Stipendija nije pokrila sve troškove, ali se, uz upornost i malo sreće, to ipak rešilo. Imao sam jednu veoma zanimljivu situaciju. Nedelju dana pre početka prakse javljeno mi je bilo da je mentor dao otkaz. Morao sam hitno da pronađem novu praksu. Bio sam svestan da ne smem da paničim i da moram da dam sve od sebe. Praksa je bila obavezna da bi se zavšrio studijski program i konačno dobilo zvanje muzikoterapeuta.
Kada pogledate unazad, kako biste opisali studije u SAD?
Tikvicki: Što se tiče Berklija, mislim da je taj univerzitet jedna od najboljih stvari koja može da se dogodi jednom muzičaru. Neopisivo sam zahvalan što sam imao sreće da to iskusim.
Pretpostavljam iz Vašeg odgovora da ste zadovoljni znanjem stečenim na Berkliju…
Tikvicki: Dok sam čitao iskustva studenata sa Berklija, dobro sam zapamtio da Berkli, sam po sebi, nije odličan fakultet i nema magičnu moć da vam ulije znanje. Od Berklija ćete dobiti onoliko koliko se potrudite i želite da uzmete.
Veoma sam zadovoljan mogućnostima koje su mi tamo bile pružene. Verujem da sam ih dobro iskoristio. Pored toga što sam naučio mnogo u akademskom smislu, puno sam naučio i o životu. Provesti vreme u drugoj državi, okružen različitim kulturama, po mom mišljenju je veoma važno. Imate priliku da svakog sekunda naučite nešto što nije usko povezano sa vašom kulturom…
Mogu li studije u SAD da se uporede sa studijama u Srbiji?
Tikvicki: S obzirom da nisam studirao u Srbiji, mogu samo da uporedim svoje iskustvo sa iskustvom svojih prijatelja. Ne mogu da kažem da li sam imao više obaveza, ali svakako mi se čini da je vreme u mom slučaju bilo bolje organizovano. Važno je naglasiti da studenti u Americi sami prave svoj raspored, odnosno, prijavljuju se za termine predavanja i sami biraju predavača.
Što se tiče formata predavanja i ispita, postoji velika razlika. Fakulteti u Americi su nekako sličniji srednjoj školi u Srbiji. Semestri traju 15 nedelja. Uglavnom, od septembra do decembra i od januara do maja. Imate priliku da leto provedete bez obaveza u vezi fakulteta.
Predmeti se polažu u vidu dva testa. Postoji “Midterm Exams”, ispiti koji su obično u sedmoj ili osmoj nedelji i “Final Exams”, odnosno završni ispiti koji su u pretposlednjoj ili poslednjoj sedmici semestra. Ukoliko neko ne prođe predmet, mora da ga ponavlja. Postoji samo jedan rok za polaganje ispita, nema popravnog.
Koliko ste vremena provodili na predavanjima i vežbama? Jeste li imali više obaveza na fakultetu nego vaši vršjnaci koji su studirali u Srbiji?
Tikvicki: Što se tiče vremena provedenog na fakultetu, provodio sam otprilike 15 sati nedeljno na predavanjima i otprilike isto toliko vežbajući ili pišući domaće zadatke. Pored toga, dvadeset sati nedeljno sam radio studentske poslove na fakultetu. U Americi je uobičajeno da radite neki posao dok studirate, šta više poželjno je, delom zbog iskustva i radne biografije, a delom zbog potrebe za novcem.
Da li biste mladim Subotičanima preporučili studije na Berkliju i u inostranstvu uopšteno?
Tikvicki: Svakako, bila to studenstka razmena ili kompletne studije – svakome bih preporučio da iskusi studiranje i život u inostranstvu.