Trudničko, porodiljsko, dečiji dodatak, jednokratne i dugoročne pomoći – svaka porodica koja dobije dete u Srbiji suočava se sa širokom paletom novih pojmova i uslova koji mogu da im otežaju ili olakšaju roditeljstvo.
U lavirintu pravnih začkoljica i pravila sa zvezdicom, mnoge majke i očevi često nisu ni dovoljno informisani kako da ostvare sopstvena prava.
Regulativa se prilično promenila od 2018. godine, kada je usvojen Zakon o finansijskoj pomoći porodici sa decom, pa su gotovo sva davanja propisana upravo ovim pravnim aktom.
„Mnogi roditelji ne mogu da se snađu na početku, ali se ipak brzo informišu o tome šta im sleduje”, kaže Jasmina Mihnjak, vlasnica portala Bebac.
„Osnovni utisak je da je država povećavanjem jednokratnih davanja doprinela zagovaranju rađanja, ali izostaje dugoročna podrška u kasnijem dečijem dobu”.
Treba imati u vidu da, pored države, pomoć stiže i od pojedinih lokalnih samouprava, pa je bitno da se porodice informišu šta dodatno mogu da dobiju i od grada ili opštine u kojima žive, piše ovaj portal o roditeljstvu.
Roditeljski dodatakje jednokratna pomoć koju dobijaju svi roditelji u Srbiji po rođenju deteta, stoji u zakonu o Finansijskoj pomoći porodici sa decom.
Roditelji će za prvo dete dobiti 300.000 dinara jednokratno, a upravo ovaj iznos dobila je porodica Bogdanović.
Naknada za drugo, treće i četvrto dete isplaćuje se na rate.
Oni koji dobiju drugo dete dobiće jednokratno 100.000 dinara i dodatnih 240.000 dinara, a ovaj iznos se isplaćuje u 24 jednake mesečne rate po 10.000 dinara.
Roditeljski dodatak za treće dete je jednokratnih 100.000 dinara, a dodatnih 1,4 miliona dinara se isplaćuje u 120 jednakih mesečnih rata po 12.000 dinara.
Oni koji dobiju četvrtu prinovu dobijaju 2,2 miliona dinara što se isplaćuje u 120 jednakih mesečnih rata po 18.000 dinara.
Pravo na roditeljski dodatak može da ostvari i majka za peto dete, ukoliko je neko od dece umrlo neposredno po rođenju i za njega nije ostvareno pravo na roditeljski dodatak.
U tom slučaju, iznos je isti kao i za četvrto dete.
Majke blizanaca dobijaju dodatak za prvorođeno, kao i dodatak za drugorođeno dete, dok one koje su, na primer, dobile blizance posle prvog deteta, dobiće novac za drugorođeno i trećerođeno dete.
Tako će, na primer, majka sa jednim detetom koja je dobila blizance, dobiti 200.000 dinara odmah, 240.000 dinara na 24 rate i 1,4 miliona dinara na 120 rata.
Roditeljski dodatak prestaje da se isplaćuje ako roditelji napuste dete, ako se dete odseli iz Srbije, ali i ako se utvrdi da deca nisu vakcinisana ili ne pohađaju predškolsku nastavu, dodaje se u zakonu.
Odluka nadležnih da se roditeljski dodatak stopira i ako dođe do razvoda braka ili prestanka vanbračne zajednice, naišla je na osudu stručnjaka, koji smatraju da su u tom slučaju najčešće majke oštećene.
Prijava za roditeljski dodatak se podnosi kada se prijavi rođenje deteta u porodilištu, piše na sajtu E-uprave.
Za kupovinu dečije opreme država takođe daje novac, koji se isplaćuje zajedno sa jednokratnim iznosom roditeljskog dodatka za prvo dete, odnosno sa prvom ratom roditeljskog dodatka za drugo, treće i četvrto.
Taj iznos je 5.000 dinara, a isplaćuje se uz roditeljski dodatak, prema Zakonu o finansijskoj pomoći porodici.
Dečiji dodatak
Ova stavka je prevashodno usmerena ka ugroženim porodicama u Srbiji, jer oni pomoć dobijaju dugoročno.
Ipak, mnogo je uslova koje bi trebalo ispuniti kako bi se to pravo ostvarilo. Roditelj ne sme da poseduje dodatne nepokretnosti, u zemlji i inostranstvu, osim one u kojoj porodica živi.
Važan uslov je veličina stambenog prostora – na primer, ako tročlana porodica konkuriše za ovu pomoć, može da živi najviše u četvorosobnom stanu. Ne sme ni da poseduje garažu veću od 20 kvadrata, ali su izuzetak oni koji zarađuju od poljoprivrede.
Dodatak se prima za najviše četiri deteta, a uslovi su i da dete pohađa program pripreme pred polazak u osnovnu školu, kao i da redovno ide u osnovnu i srednju školu. Starosna granica je 20, a za decu sa smetnjama u razvoju je 26 godina života.
Najvažniji uslov su primanja roditelja, a limiti se određuju u odnosu na novac po članu porodice. Da bi porodica ostvarila pravo na dečiji dodatak, prihod po članu domaćinstva ne sme da bude veći 9.100 dinara.
Granica za porodice sa jednim roditeljem je 11.800, a za staratelje i roditelje dece sa smetnjama u razvoju – gotovo 11.000 dinara.
Iznos dečijeg dodatka je od 3.300 do 5.800 dinara.
Zahtev za dečiji dodatak se podnosi gradskoj ili opštinskoj službi dečije zaštite u kojem porodica živi.
Najvažnije je da se roditelji informišu koje sve koristi mogu da ostvare u zavisnosti od toga u kojoj lokalnoj samoupravi žive.
Preduzetnice nemaju pravo ni na doprinose za vreme trajanja porodiljskog odsustva, već će morati same da uplaćuju iznos za poreze i doprinose ili im u suprotnom neće teći staž na porodiljskom bolovanju.
Porezi i doprinosi su izraz za namete koji se plaćaju državi za penziono i zdravstveno osiguranje.
Za treće dete sve porodilje koje imaju ugovor o radu, porodiljsko bolovanje može da traje do dve godine.
Ali, ovo ne važi za preduzetnice, vlasnice poljoprivrednih gazdinstava i sve ostale kategorije mama koje nisu u radnom odnosu već su angažovane po drugom osnovu, stoji u Zakonu o finansijskoj pomoći porodici.
Opširnije na: BBC