Kontrolisano zapošljavanje u javnom sektoru produžava se do 31. decembra 2026. godine, predviđa predlog Zakona o budžetskom sistemu koji je Vlada usvojila i poslala Skupštini na odlučivanje. Država ni u revidiranoj Fisklanoj stategiji 2024-2026. ne predviđa da se upravljanjem brojem zaposlenih sistemski uredi, pa će deo državnog sektora nastaviti da funkcioniše sa manjkom kadra u naredne tri godine, ocenjuje Fiskalni savet.
Trenutno važeće zakonsko rešenje predviđa da kontrola zapošljavanja u javnom sektoru važi do kraja 2023. godine.
Ova kontrola podazumeva da budžetski korisnici mogu da zaposle do 70 odsto onih koji napuštaju javni sektor, bez saglasnosti Vladine Komisije. Za svako dodatno zapošljavanje im treba dozvola Komisije, s tim da broj zaposlenih na neodređeno ne sme da bude više od 1 odsto veći nego na kraju 2020. godine.
Ocena Fiskalnog saveta je da država produža zabranu zbog toga što nije uspela da stvori operativne preduslove da se pređe na decentralizovan sistem upravljanja kadrovima, kroz sistematizacije, na osnovu analiza svih delova javnog sektora.
„(…) preterano oslanjanje na ovu meru nesporno ostavlja trajne negativne posledice na kvalitet rada važnih segmenata državnog sektora“, naovdi Fisklani savet.
Fiskalni savet je već upozoravao da je Poreska uprava nema dovoljno inspektora što može biti jedan od razloga smanjene naplate PDV-a. Međutim, Poreska uprava nije jedina koja uveliko funkcioniše sa deficitom stručnog kadra.
Inspekcijske službe takođe imaju ozbiljne manjkove. Ovom sistemu, kada se izuzmu poreski inspektori i inspektori zaštite životne sredine, nedostaje oko 500-1.000 ljudi.
U zdravstvu jeste bilo povećanje broja zaposlenih nakon izbijanja pandemija, ali važni delovi ovog sistema nastavljaju da funkcionišu sa manjkom medicinskog osoblja, upozorava Fiskalni savet.
Tako Univerzitetski klinički centar Srbije, najveća pojedina ustanova zdravstvene zaštite, zapošljava 8.100 ljudi (januar 2023. godine), što je 20 odsto manje neko što je predviđeno sistematizacijom.
U Ministarstvu zaštite životne sredine (računajući Agenciju za zaštitu životne sredine) je na kraju 2022. godine po svim osnovama bilo radno angažovano 414 ljudi, što je za petinu manje od sistematizatijom predviđenih 514 stalno zaposlenih. Fisklani savet napominje da je stvarni manjak verovatno višestruko veći jer bi postojeća sistematizacija morala da se proširi zbog usklađivanja sa EU direktivama.
„Ovi problemi odavno zahtevaju hitnu intervenciju države, ali to ne samo da se godinama ne dešava, već izostaju čak i konkrentni planovi da se oni adresiraju“, piše u oceni Fiskalnog saveta.
Zabrana zapošljavanja uvedena je pre deset goidna, u decembru 2013. godine, kao iznuđeno rešenje koje imalo za cilj da zauzda tadašnje nekontrolisano kretanje mase plata i donese brze budžetske uštede, piše u oceni.
Prvobitni planovi su predviđali da zabrana trage dve godine, do kraja 2015. godine.
Zabrana koja je propisana 2013. godine bila je rigoroznija. Javnom sektoru je bila potrebna dozvola Vladine Komisije za svako zapošljavanje, a mogli su da zaposle jednog radnika tek kada ode njih pet.
Izvor: Nova Ekonomija