Od 1945. do 1987. godine na raznim radnim akcijama učestvovala su 14.404 omladinca iz naše sredine. Subotički omladinci radili su na radilištima u celoj bivšoj Jugoslaviji
Nekadašnji učesnici omladinskih radnih akcija okupili su se jesenas, takoreći neprimetno, na nekadašnjem Radničkom univerzitetu. Povod za njihovo okupljanje bio je izlazak iz štampe knjige Branka Buljovčića “Akcijaški nezaboravnik”. Buljovčić je popisao subotičke akcijaše i radne akcije na kojima su učestvovali od 1945. do 1987. godne.
Naš sagovornik Mirko Prćić, trostruki učesnik omladinskih radnih akcija, za portal Subotičke.rs kaže da se zbog epidemijske situacije okupio mali broj subotičkih akcijaša, ali da je to ipak bila prilika da se podsete mladosti i drugačijih vremena.
Jeste li u međusobnom kontaktu i koliko bivših učesnika omladinskih radnih akcija ima u Subotici?
Prćić: Od 1945. do 1987. godine na raznim radnim akcijama učestvovala su 14.404 omladinca iz naše sredine. Subotički omladinci radili su na radilištima u celoj bivšoj Jugoslaviji. Počelo je davne 1945. godine, kada su se omladinci okupljali i pomagali u poljoprivrednim radovima, najčešće berbi kukuruza i radovima u okolini Subotice, da bi već 1946. i 1947. Subotica dala oko 2.000 omladinaca na izgradnji čuvene pruge Brčko – Banovići. Sve do 1987. omladinci su bili organizovani u omladinske radne brigade. Učestvovali su na radnim akcijama kao što su izgradnja auto-puta “Bratstvo – jedinstvo”, zatim na akcijama u Kučevu, na Novom Beogradu, u Zagrebu, Nišu, Đerdapu, na Sutjeskoj, Kozari, Kadinjači, Partizanskom putu, Savi, Moravi, Ibru, Lepencu… Naravno i na našem Paliću.
Priznanje Mirku Prćiću na Omladinskoj radnoj akciji “Ibar – Lepenac” 1978. godine
Biti udarnik danas ne znači više ništa, besplatan rad u korist zajednice još manje. Zašto ste odlazili na radne akcije?
Prćić: Učestvovao sam na rdanim akcijama na Ibru, lepencu i Paliću. Svrha je bila izgradnja i obnova zemlje. Najpre je to bila obnova razrušene države, a kasnije izgradnja infrastrukturnih objekata, uređenje nasipa na obalama reka, uređenje slivova, izgradnja puteva… Sve to što je izgrađeno tada koristi se i danas. Na to su ponosni svi koji su učestvovali u omladinskim radnim akcijama. Svrha je bila i okupljanje omladine. Na radim akcijama učestvovalo je mnogo omladinaca iz raznih krajeva države, jačanje zajedništva, upoznavanje sa kulturama i običajima… Ne zaboravimo i da se u početku na radnim akcijama radilo i na opismenjavanju omladine.
Kako danas, nakon četiri decenije, gledate na ideju organizovanja omladine koja, uz minimalne troškove, izvodi velike i značajne javne radove?
Prćić: Organizovanje radnih akcija bila je divna ideja. Bilo je čast učestvovati na akciji i poneti razna priznanja, kao što je udarnička značka, proglašenje najbolje brigade… Šteta je što ih više nema. Na jedan jedinstven način omladina nože da se organizuje da uradi nešto korisno za dobrobit svih. Mislim da bismo se i sada mi stari uključili u rad. Jednom akcijaš, uvek akcijaš! Moja prva radna akcija bila je Ibar – Lepenac davne 1978. godine. Učestvovao sam na njoj kao mlađi omladinac i bio referent za sport.
Alija Sirotanović na Paliću 1975. godine
Jesu li radne akcije bile isključivo svedene na rad?
Prćić: Naravno da nisu. Postojao je čitav niz “sporednih”, kulturno-umetničkih, sportskih i drugih aktivnosti. Tu su i anegdote učesnika. Zabeleženo je da je akcijaše na Paliću 1975. godine posetio čuveni Alija Sirotanović, rudar i rekorder u iskopavanju uglja, čiji je lik krasio novčanicu od deset dinara. Pre Olimpjade u Moskvi tadašnja fudbalska reprezentacija posetila je Palić i odigrala utakmicu sa omladincima. Na Kozari je, recimo, kocert odrzalo “Bijelo dugme”. Stvari nikada nisu crno-bele…