Za očuvanje zaštićenih vrsta biljaka potrebne su godine, za njihovo uništavanje samo jedna vožnja kvadom
Kao i čitava Vojvodina, ni Subotica ni njena okolina nemaju dovoljno šumskog područja, a ponašanjem vozača kvadova i kros motora postojeći skromni šumski pojas oko grada dodatno se uništava. Tragovi njihove vožnje očitavaju se u brazgotinama po šumama oko grada, na Kelebiji, Selevenjskim pustarama, Subotičkoj peščari, što su sve područja pod različitim zonama zaštite.
Uništavanje tla posebno je vidljivo u šumi na Kelebiji i okolini jezera Majdan, nastalog iskopavanjem peska. Ovo je jedno od omiljenih izletišta Subotičana, koji su pre desetak godina Majdan „odbranili” od plana da bude zatrpan. Sada je Majdanu i okolini potrebna zaštiti od pojedinih Subotičana, koji ovde odlažu kese sa telima uginulih životinja i životinjskim otpacima, ili vožnjom kvadova po peščanom terenu uništavaju nisko zelenilo i potkopavaju visoka stabla. U ovoj šumi pre dve godine staratelj JP „Palić-Ludaš” napravilo je odmorište sa klupama, stolovima, kantama za smeće, nekoliko penjalica za decu. Nakon godinu dana odmorište je u toj meri devastirano da im je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode naložio da ga uklone.
Prostor Selevenjske šume obrubljuje severni potez grada i ovde su takođe vidljivi tragovi vožnje kvadova, a ispod njihovih točkova priroda više ne uspeva da se oporavi, iako je reč o prostoru u prvoj, drugoj ili trećoj zoni zaštite, odnosno u prostorima gde nije dozvoljeno kretanje vozilima, posebno ne van određenih staza.
– Oni kada uđu u šumu ponašaju se kao harambaše, kaže u razgovoru za „Politiku” Dejan Vujinović, koji sedmično nekoliko puta prolazi šumom na Paliću i okolini. Objašnjava da nakon kvadova ostaju jaruge duboke i metar, vozači drveće dodatno ugrožavaju, obeležavajući staze zasecanjem debla ili jarkim sprejovima.
– One staze koje su biciklisti trasirali i sredili kroz šumu i koristili 20 godina, kada ih motoraši otkriju postaju neupotrebljive nakon dva vikenda, ocenjuje Vujinović i dodaje da je ova šuma jedino što nam je preostalo i koja štiti grad da ga ne zatrpa pesak.
Nedavno je na prostoru druge zone zaštite organizovano takmičenje u moto krosu, postavljene su klupe za gledaoce, trakom obeležene staze, što je sve nedozvoljena aktivnost, da bi nakon završenog takmičenja sve tako ostavili i otišli. Kvadovi koji na ovaj način krstare šumama često su posledica preduzetničkog duha njihovih vlasnika koji ih iznajmljuju. Sagovornici „Politike” koji nisu hteli da iznose imena kažu da je neretko reč o neregistrovanim vozilima koji se iznajmljuju onima željnim adrenalinske vožnje i upućuju ih upravo na ovaj otvoreni prostor, navodeći da tu nema nikakvih ograničenja.
Gotovo da su i u pravu, jer oni koji se staraju o prostorima ponekad su nemoćni pred ovim vozačima. Tako se dogodilo čak da prilikom obilaska stručnjaka iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, čuvara i stručnih saradnika JP „Palić-Ludaš” pored njih projure kvadovi. Rendžeri imaju ovlašćenja da ih zaustave i legitimišu, ali oni jednostavno projure bez stajanja, ponekad su vozači maloletni a vozila neregistrovana. Upućeni u ovaj problem kažu da je do sada uhvaćen i dobio kaznu samo jedan vozač kvada, i to u susednoj opštini Kanjiža, koji je nesvestan gde je, zalutao u zaštićeno područje.
Ovakvo ponašanje prirodi oko Subotice nanosi nemerljivu štetu, a istovremeno opterećuje i rad staraoca nad ovim područjem JP „Palić Ludaš”. Marta Dobo, direktorica preduzeća, kaže da preduzimaju mere, ali i da ih je premalo. Staraju se o pet zaštićenih područja, od toga tri, specijalni rezervati prirode „Ludaš” i Selevenjske šume, kao i predeo izuzetnih odlika „Subotička peščara” su od nacionalnog interesa i novac za njih dobijaju od republike.
Međutim, za svih pet područja imaju svega četiri čuvara. Saniranje šteta koja nastaju u zaštićenim područjima, a tu spada i iznošenje smeća, ide na račun sopstvenih prihoda preduzeća i za to ne dobijaju novac od osnivača, a trošak je godišnje oko nekoliko stotina hiljada dinara.
– Prošli put smo uklonili 21 tonu smeća samo sa jedne divlje deponije u šumi na Kelebiji. Osim toga, pokrenuli smo razgovore sa vlasnicima kvadova da im objasnimo da ne mogu da voze po zonama prvog i drugog stepena zaštite, a u trećoj zoni samo po stazama. Očuvanje zaštićenih vrsta je dugotrajan proces, potrebne su godine, a oni to unište za čas, jednom vožnjom. Ovde nije reč samo o ugroženosti pojedinih biljnih ili životinjskih vrsta već je pokazatelj u kakvim uslovima živimo, ukoliko ne možemo da očuvamo vrste i ukoliko ne želimo da shvatimo suštinu, zbog čega nam je bitno očuvanje životne sredine, kaže Dobo.
Politika