Hrvatska Dužijanca, usledila je bunjevačka Dužijanca, Interetno u bojama mađarske, makedonske, srpske folklorne umetnosti. Subotičane je uveseljavao Saša Matić, Baja Mali Knindža, subotički Simfonijski orkestar, pevale su se dečije pesme na čelu sa Peđolinom, i vrhunac subotičkih letnjih večeri u festivalskom duhu zaokružila je nespojiva kombinacija tamburaško-trubačke romske muzike koja je stavila tačku na bogat program svih nacionalnosti, i to u samo dve nedelje.
Prvi Romski tamburaški i trubački festival okupio je eminentne muzičare kao što je orkestar Manuela Ahmetovića, dobitnika brojnih priznanja u Guči, tamburaše-subotičke soliste pod rukovodstvom Borivoja Nikolića, svirao je i Lepi Kole i Alekandar orkestar, orkestar Braća Nikolić, Vojvođanski dukati i orkestar Nenada Jovanovića iz Deronja.
Kao završnica koja je na prvo romsko veče stavila epitet “spektakl” bio je orkestar Bobana Markovića i sina Marka koji su svojim fantastičnim izvođenjem svetskih hitova koje su odsvirali na trubama, podigli zahtevnu subotičku publiku na noge.
Nije to ton, nije to ni zvuk trube, to je sveukupna energija, performans na sceni ova dva čudesna umetnika, oca i sina, koji predvode svoj orkestar. Ekipa koja je svirala predsednicima, filmsku muziku, osvajala brojne domaće i svetske nagrade, najbolji nad najboljima, šarmiraju osmehom i zvukom trube koji ostavlja bez daha.
Truba se sluša ušima, ali čuje srcem i ono udara, kao što vas ta ista truba tera da igrate, igrate, igrate…
Lepi Kole, nasmešen i raspoložen za svirku, na uvce je svirao sa svojim orkestrom najpoznatije romske pesme.
Danijel Nakić, predsednik Nacionalnog saveta Roma, stoji iza organizacije subotičkog romskog festivala.
Očuvati tradiciju, postojanje i identitet je najvažnija obaveza jednog naroda, i tu Romi svakako imaju prednost. Njihova kultura implementirana je u mnoge kulture drugih naroda, i prepliće se kao klupko, na ovim prostorima.
Ponos što se festival održava u Subotici, i što je Grad jedan od organizatora nije krio Stevan Bakić, gradonačelnik.
Truba nas je održala, njojzi hvala. Iako ne odvajkada srpski instrument, kad bi nekoga pitali da li je truba srpska – kao iz topa bi rekao “jeste”. I to “iz topa” je uz trubu, kao najava za bitku, najava za juriš.
Svaki narod ima svoj glas i pesmu po kojoj se poznaje. U Srbiji je truba oglašavala svaku radost i svaku tugu. Subotica je uz zvuk trube slavila jedno posebno veče, veče trubača i tamburaša, uz spektakularan mini koncert Bobana i Marka Markovića.
Ostaje samo da se vidi kako će organizatori za sledeću godinu, nadmašiti sebe.
