Boško Marinko rođen je 11. avgusta 1939. godine u Koljanima u Dalmaciji. Rvanjem je počeo da se bavi 1956. godine u Partizanu iz Subotice, da bi kasnije prešao u Rvački klub Spartak.
Titulu prvaka države osvajao je osam puta. Za reprezentaciju Jugoslavije nastupao je od 1962. do 1972. godine. U više navrata je bio kapiten i RK Spartaka i reprezentacije Jugoslavije. Dobitnik je Oktobarske nagrade Subotice, sportske nagrade SAP Vojvodine „Jovan Mikić Spartak”, a četiri puta je proglašen za najboljeg sportistu Subotice. Nosilac je Ordena zasluga za narod sa srebrnom zvezdom.
Za pune dve decenije, koliko se bavio rvanjem, pored osvojenih prvih mesta u Jugoslaviji, ostvario je i rezultate koji su na međunarodnom planu vredni divljenja.U Ljubljani, 1966, osvaja drugo mesto na Balkanu, pobednik je Mediteranskih igara 1971. u Izmiru (Turska), 1966. u Helsinkiju (Finska) osvaja drugo mesto na prvenstvu Evrope, 1969. u Modeni (Italija) postaje prvak Evrope, da bi 1970. u Istočnom Berlinu, takođe na prvenstvu Evrope, osvojio drugo mesto. Na svetskom šampionatu u Kanadi, 1970. godine, osvojio je treće mesto. Dva puta je učestvovao na Olimpijskim igrama, 1968. u Meksiko Sitiju i 1972. u Minhenu.
Jedno vreme nakon prestanka sa aktivnim takmičenjem, radio je kao trener i sportski funkcioner u Spartaku. Na osnovu postignutih rezultata ostvario je status zaslužnog sportiste.
Preminuo je posle kraće bolesti 18. jula 2020. godine u Subotici.