Ranka Savić, iz asocijacije Slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije, smatra da će poslodavci nakon završetka pandemije insistirati na tome da radnici rade od kuće, jer ih takva organizacija rada manje košta, oslobođeni su niza troškova poput komunalija, prevoza za radnike ili toplog obroka
Timea Kukla
Globalna pandemija nas je primorala da se prilagodimo i podredimo mnoge aspekte života novonastaloj situaciji. Oni koji su imali sreće da ne ostanu bez posla sada rade od kuće, u dobro poznatom okruženju koje bi trebalo da bude mesto za odmor, a ne mesto održavanje poslovnih sastanaka. Kako je rad od kuće promenio naš život?
Kada se priča o radu na daljinu, uglavnom je akcenat na tome da je to pozitivna promena – nema javnog prevoza, gužvi u saobraćaju i kolega koji ne sarađuju. Međutim, osim prednosti, tu su mane poput znatnog pada produktivnosti, poteškoća u organizovanju i usklađivanju porodičnih obaveza i psihički pritisak, koje rad u toplini doma ne čine ostvarenjem sna.
Završetak radnog vremena i dolazak kući za većinu je predstavljao granicu između poslovnog i privatnog života. Sada kada su se te granice pomerile, pomešale i izbledele, primorani smo da o poslu mislimo i kada bi želeli da se odmorimo.
,,Definitivno radiš duže nego što bi trebalo, jer se radno i slobodno vreme mešaju, i to dovodi do osećaja zarobljenosti i otuđenosti. Kad se na to dodaju i veći računi koji dolaze sa dužim boravkom kod kuće zna da bude poprilično poražavajuće.’’ – priča Dunja C. grafički dizajner koji radi od kuće.
Dragan P. smatra da je ceo tim mnogo produktivniji kada radi zajedno u isto vreme.
,,Često se desi da ja radim celo prepodne na problemu, i da ne mogu da dođem do kolega sa kojima inače radim, jer su oni odlučili da im prepodne bude slobodno. Kada oni krenu sa radom, budem primoran da produžim svoje radno vreme kako bismo ispoštovali rokove.’’
Dok se radnici trude da kreiranju nove rasporede i rutine, poslodavci u novonastaloj situaciji vide olakšicu za dalje poslovanje.
Ranka Savić, iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije, smatra da će poslodavci nakon završetka pandemije insistirati na tome da radnici rade od kuće, jer ih takva organizacija rada manje košta, oslobođeni su niza troškova poput komunalija, prevoza za radnike ili toplog obroka.
Od početka pandemije internetom kruži rečenica: ,,Ne znam da li radim od kuće, ili živim na poslu’’. Ali kada se pravilno organizuje rad od kuće ne mora da bude tako loš.
Psiholozi sa univerziteta u Džordžiji imaju 4 saveta koji bi trebalo da olakšaju prilagođavanje na rad na daljinu:
Odrediti fiksno radno vreme, i o tome obavestiti saradnike i porodicu. Za naš um bi bilo najbolje da se pretvaramo kao da smo u kancelariji, dakle nema pauze u kojoj ćemo pogledati omiljenu seriju, raširiti veš ili prošetati psa.
Izdvojiti se u posebnu sobu za rad, odnosno izbegavati rad iz kreveta u pidžami.
Kreirati jasne granice između posla i slobodnog vremena.
I poslednje i najbitnije – prihvatiti da je nov način rada veliki izazov i da će nam trebati dosta vremena i strpljenja dok ne postane rutina. Sasvim je u redu ako se ne snalazimo najbolje i ako nam je potrebna pomoć, bilo u vidu podrške porodice, poslodavca ili terapeuta.