Stari vic koji se završava zaključkom: „…A, odakle mi još onih 200 evra mesečno, pojma nemam”, najbolje odražava odgovor na pitanje da li prosečna plata u Srbiji pokriva prosečne troškove jednog domaćinstva.
U Srbiji, prema zvaničnoj statistici, ima nešto više od 2,2 miliona zaposlenih, koji u proseku rade za 65.070 dinara. Oko 1,1 milion radnika ima mesečnu platu manju od 50.000 dinara, dok više od 400.000 ljudi radi za minimalac koji će od iduće godine porasti nepunih 10 odsto na oko 35.000 dinara mesečno.
Ministarstvo trgovine izračunalo je da prosečnoj tročlanoj porodici za život mesečno treba 76.482 dinara. Ako spadate u grupu onih koji primaju prosečnu mesečnu zaradu od 65.070 dinara, nedostaje vam ravno 11.412 dinara mesečno po osnovu troškova za život, dok ako ste u grupi zaposlenih koji zarađuju ispod proseka, onda je ta razlika još veća.
I dok se cene najma stanova, komunalnih troškova razlikuju, baš kao i prosečne plate u različitim gradovima u Srbiji, cene benzina, električne energije, osnovnih životnih namirnica, udžbenika… iste su gde god živite, što pokazuju i primeri Beograda, Niša i Novog Sada, tri najveća grada u Srbiji.
Oko 400.000 ljudi prima minimalac
Zvanični podaci o tome koliko ljudi u Srbiji radi za minimalac stari su četiri godine. I dalje se “barata” sa brojkom od oko 350.000 zaposlenih koji primaju minimalne zarade. Međutim, prema navodima Fiskalnog saveta, minimalac u našoj zemlji prima više od petine zaposlenih radnika – a to je, za mesec jun (ali i za jul, avgust i septembar 2021.) iznos od 32.371,68 dinara neto.
Zvanična statistika kaže i da je prosečna plata u Srbiji (neto za jun) 65.070 dinara. I tu postoji jedno međutim, pošto je medijalna neto zarada (odnosno srednji iznos plate, koji deli skup zaposlenih na dva jednaka dela, tako da polovina prima manje, a polovina više od toga) za jun 2021. godine iznosila 49.999 dinara. To znači da je 50 odsto zaposlenih u junu primilo platu manju od 50.000 dinara.
Da ponovimo, za prosečnu potrošačku korpu, koja je merilo za potrošnju tročlane porodice, trebalo je 76.482,12 dinara.
Kako je u najvećim gradovima?
Istraživali smo i kako se kreću plate u tri najveća grada u Srbiji: Beogradu, Novom Sadu i Nišu i da li su stanovnici tih gradova mogli da sa svojim prosečnim platama pokriju troškove potrošačke korpe.
U Beogradu je, prema zvaničnoj statistici, prosečna plata 80.622 dinara.
Posmatrano po beogradskim opštinama, najveća plata zabeležene su na Vračaru – 106.546 dinara, dok najmanja primanja imaju stanovnici Grocke (56.436 dinara) i Sopota (53.724 dinara), gde zarada ne doseže ni republički prosek.
Prosečna plata u Novom Sadu je 73.526 dinara, dok u Nišu iznosi 60.162 dinara.
Gledano po opštinama u Nišu, najveću platu imaju oni koji rade u opštini Medijana – 70.327 dinara, dok sve ostale imaju ispod republičkog proseka i ne dosežu ni 60.000 dinara. Gledano u proseku – samo oni koji rade u firmama u određenim beogradskim opštinama mogli su od svoje prosečne plate da pokriju prosečnu potrošačku korpu. Novosađani i Nišlije to nisu mogli da učine.
… A u korpi malo toga…
Računica Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija pokazuje da se za hranu i bezalkoholno piće mesečno troši 28.536,19 dinara, za alkohol i duvan 7.253,79 dinara, za odeću i obuću 2.974,98 dinara.
Za troškove stanovanja, vode, struje, gasa i drugih goriva mesečni trošak je 15.380,26 dinara, dok je za nameštaj i opremanje i održavanje domaćinstva namenjeno 3.133,39 dinara mesečno.
Za zdravstvo tročlano domaćinstvo mesečno izdvaja 2.705,04 dinara, za transport 5.739,87 dinara, komunikacije 2.107,84 dinara, rekreaciju i kulturu 4.844,83 dinara, dok za obrazovanje svega 488,05 dinara. Na hotele i restorane troši se, barem statistički – 874,36 dinara, dok se na ime “ostalih dobara i usluga” troši 2.443,52 dinara.
Ovi iznosi u prosečnoj korpi znače da neka domaćinstva troše manje od tog iznosa, ali da neka svakako troše više.
Iznajmljivanje stana veliki trošak
Srećni su oni koji u svom vlasništvu imaju stan ili kuću, pa ne moraju da plaćaju rate kredita ili najam nekeretnine, što samo čini da im je novčanik još prazniji.
Kako kaže Jasmina Gavrilov Dražić, PR sajta za nekretnine 4zida.rs, potražnja za najam stanova je visoka, a cene prate tržište.
– Dobre ponude na tržištu brzo nestanu, a svedoci smo da se kvalitetni stanovi i kuće izdaju čak i za nekoliko sati – kaže Gavrilović Dražić.
Ona navodi da se u Beogradu stanovi za najam najčešće traže na Starom gradu, Vračaru, Zvezdari, Novom Beogradu i Savskom vencu – najviše zbog dobre povezanosti ovih opština sa ostalim delovima grada, ali i mestima gde se nalaze fakulteti.
– Među studentima, najviše su traženi manji stanovi, do 50 kvadrata, garsonjere, jednosobni i manji dvosobni stanovi. Na osnovu cena vidimo da je najam ubedljivo najskuplji u opštini Savski venac u Beogradu. Razlog ovome leži i u činjenici da se velik broj stanova iz luksuznog kompleksa Beograd na vodi izdaje, te da oni u značajnoj meri utiču na prosečnu cenu stanova u ovoj opštini – ukazuje naša sagovornica.
Najpovoljnije je u Nišu
Konkretno, za stan u opštini Savski venac treba izdvojiti 334 evra za jednosoban, 584 evra za dvosoban, dok je garsonjera čak skuplja od jednosobnog, i to 359 evra mesečno.
Na opštini Novi Beograd garsonjera može da se iznajmi za 264, jednosobar za 310, a dvosoban stan za 424 evra. Na Voždovcu su cene povoljnije, pa tako za garsonjeru treba izdvojiti 243 evra, za jednosoban stan 245 evra, a dvosoban 352.
Kada se posmatra prosečna cena, iznajmljivanje garsonjere je poredeći ova tri grada najpovoljnije u Nišu: 167 evra, pa potom u Novom Sadu – 188 evra, dok je u Beogradu 254 evra mesečno.
Poredak je isti i kada je reč o jednosobnim stanovima: Niš 179, Novi Sad 198 i Beograd 282 evra. Kod dvosobnih cene idu ovako: 246 evra za Niš, 306 evra za Novi Sad i 415 evra u proseku za – Beograd.