Nameće nam se imperativ sreće i blagostanja u vremenu globalne krize, epidemije i lošeg materijalnog stanja, a što je možda najstrašnije, imamo utisak da su taj imperativ svi oberučke prihvatili i u njemu uživaju, pa se pitamo šta sa nama nije u redu
Timea Kukla
Novogodišnji praznici povod su za porodična okupljanja, druženje sa prijateljima, razmenu poklona i uživanje u hrani. Međutim, “obavezan” osećaj topline i praznične sreće na nas može da svali veliki teret, pogotovo ove godine koja je bila teška na sebi svojstven način.
Psiholog Aleksandra Lukić za portal Subotičke.rs objašnjava razloge zbog kojih se u vreme praznika neki od nas osećaju loše ili čak depresivno.
– Krivac tome pomalo je vitamin D, jer ga imamo manje u organizmu, zbog manjka sunčanih dana. Pomalo je krivo i godišnje doba, hladniji i mračniji dani zbog kojih više vremena provodimo kod kuće, a manje u društvu. Malo više su odgovorni mediji i potrošačko društvo u kom živimo jer nam se stalno nameće slika srećnih, veselih porodica, obučenih u “Rudolf” džempere, okupljenih oko bogate trpeze i skladno ukrašene jelke ispod koje su upakovani pokloni – kaže Lukić.
– Nameće nam se imperativ sreće i blagostanja u vremenu globalne krize, epidemije i lošeg materijalnog stanja, a što je možda najstrašnije, imamo utisak da su taj imperativ svi oberučke prihvatili i u njemu uživaju, pa se pitamo šta sa nama nije u redu. Takođe, razmišljamo ko sve nije kraj nas ove godine, što nas prirodno rastužuje. Neki od nas dodatno sebe opterete usamljenošću, pa umesto da sebi dozvolimo da smo tužni i postanemo svesni propusta i nedostajanja, sebi zameramo još i to što nismo veselog raspoloženja – ističe Lukić.
Kraj godine sobom nosi osvrt na postignuća na ličnom i na poslovnom planu. U trenucima sabiranja uspeha, neuspesi i propusti se često čine neuporedivo većim od uspeha.
– Neki od nas umeju da budu nemilosrdno strogi prema sebi, pa se opterećuju svim nezavršenim poslovima i neostvarenim planovima, preuveličavajući propuste i neuspehe, a umanjujući uspehe i da ih tako nazovemo “obične dane” – naglašava Lukić.
Prestrogo gledanje na vlastita dostignuća i poređenje sa drugima može da donese samo višak nezadovoljstva i snažniji osećaj neadekvatnosti. Lukić preporučuje da ukoliko sagledavamo i popisujemo planove i njihovo ostvarenje budemo pošteni prema sebi, uračunavši i uspehe, te da se na prethodnu godinu osvrnemo pre svega kao na mogućnost za učenje.
– Treba da probamo da na nju gledamo kao na probni ispit za godinu koja dolazi, kao na ispit u predroku. Da se naoružamo strpljenjem i motivacijom da se u sledećem ispitnom roku pokažemo boljim, mudrijim, ljubavnijim i zabavnijim ili makar samo drugačijim – kaže Lukić.
Svuda oko nas su ukrasi, lampice i pozitivne praznične poruke. Posebno na društevnim mrežama, gde je stvarnost predstavljena potpuno iskrivljeno. Stičemo utisak da su svi srećni i zadovoljni, pa zbog toga uglavnom zameramo sebi. Da li je pojava takvog ponašanja uobičajena?
– Skloni smo da tuđe slike i živote doživljavamo boljim i lepšim od svojih. Međutim, treba imati u vidu da sreća nije trajna i da ne postoji osoba koja je uvek i u svakom trenutku srećna. Ne treba da dozvolimo sebi da nas reklame prevare: za sreću ili skladnu porodicu nije potrebno, niti dovoljno, imati lepu jelku i skupe poklone, jednoobrazne džempere i prepunu trpezu – ističe Lukić.
– Sreća je, svih nas, što smo tu na ovoj planeti i živimo ovu jedinstvenu priliku – objašnjava Lukić i dodaje da je sasvim prirodno i ljudski doživeti neuspeh, krizu, gubitak, osetiti tugu, ljutnju, razočaranje, biti usamljen, nemati porodicu kao sa reklame, nemati praznični entuzijazam, biti u konfliktnim odnosima i “ne voleti” praznike. Suština praznika, dodaje, najbolje bi se ogledala u tome da jedni drugima, ali i sebi samima, poklonimo slobodu izbora, naročito onog da budemo ono što jesmo.
Foto: Pixabay