Posle predavanja Akoša Forgača u Srednjoj muzičkoj školi,koje je bilo posvećeno univerzitetu Berkli, počeo sam da se interesujem za univerzitet koji pohađam od ove jeseni
Jovana Đukić
Pavle Zvekić (19) je student čuvenog univerziteta Berkli u SAD. Ovdašnja javnost Zvekića poznaje po zapaženim nastupima na džez i rok festivalima.
U razgovoru za Subotičke.rs ovaj mladi Subotičanin poverava nam kako je i zašto stigao do Berklija, iako studije na tom prestižnom univerzitetu, zbog epidemije, za sada pohađa na daljinu, iz Subotice.
Zašto ste odlučili da studirate u inostranstvu?
Zvekić: Ne sećam se nijednog razgovora ili unutrašnjeg monologa u kojem sam postavio konkretno pitanje: “Zašto ne studirati u Srbiji?”, niti sam ikada dovodio u pitanje kvalitet Fakulteta muzičke umetnosti u Beogradu ili Akademije umetnosti u Novom Sadu. Uostalom, tokom srednjeg obrazovanja sam naučio najvažnije stvari od ljudi koji su završili pomenute fakultete ili trenutno predaju na njima.
Odlučio sam da studiram na Berkliju zato što me je oduševila činjenica da se svi oblici savremene umetnosti jednako vrednuju. Drugim rečima, ne postoje žanrovi ili pristupi muzičkom izražaju koji se odbacuju kao “nelegitimni”. Student izražava konkretna interesovanja, dok mu obrazovni sistem pomaže u organizovanju prioriteta. Stoga postoje veoma pažljivo osmišljeni smerovi kao što su Pisanje muzike za film (“Film Scoring”), Muzička terapija (“Music Therapy”), Kompozicija (“Composition), Komponovanje popularne muzike(“Songwriting”), Muzički biznis i menadžment (“Music Business/Management”, Savremeno komponovanje i produkcija (“Contemporary Writing & Production”), Džez kompozicija (“Jazz Composition”) itd. Shodno tome, uvek postoji mogućnost da završite u klasi jednog od svojih muzičkih uzora ili čoveka koji je sarađivao sa vašim muzičkim uzorom.
Možete li ispričati kako ste saznli za studije na Berkliju i kako je tekla priprema za prijemni ispit i sam upis?
Zvekić: Slušam priče o Berkliju kao jednom od vodećih muzičkih univerziteta u svetu još od osnovne škole. Godine 2017, Akoš Forgač je održao predavanje o Berkliju u subotičkoj Srednjoj muzičkoj školi. Tada sam zaista počeo da se interesujem za taj univerzitet.
Akoš je basista iz Subotice koji je završio Berkli. Nakon toga započeo je muzičku karijeru u Njujorku gde je svirao sa velikim imenima, kao što su JT Taylor (pevač benda Kool & The Gang), Miguel Zenon, Jojo Mayer i drugi.
On i Miran Tikvicki, još jedan Subotičanin koji je završio Berkli, dali su mi ključne savete za prijemni ispit i same studije. Na tome sam im beskrajno zahvalan.
Priprema prijemnog ispita je poprilično temeljna i dugačka. Potrebno je poslati elektronsku prijavu u kojoj se, uz osnovne podatke, nalaze muzička ostvarenja u vidu notnih zapisa i video snimaka, biografija, pismo preporuke, na kojem sam veoma zahvalan Vasilu Hadžimanovu, kao i položeni TOEFL test engleskog jezika. U prijavi, student bira i lokaciju audicije, pošto je Berkli svake godine na svetskoj turneji. Ukoliko je uprava fakulteta zadovoljna pomenutim stavkama u okviru same prijave, student dobije poziv na audiciju uživo. Moj prijemni je bio u Kopenhagenu.
Audicija je bila uzbudljiva. Komisija kratko i efektno testira opšte muzičke sposobnosti bez predrasuda o prethodno stečenom muzičkom obrazovanju. Sam upis se sastoji od beskrajno dosadne papirologije i administrativnih stvari u koje se nikada neću razumeti, kao i za bilo koji drugi fakultet. Ali, snašao sam se nekako uz pomoć ljudi koji to ipak razumeju – mojih roditelja.
Da li je neko podelio svoja iskustva sa Vama? Rekli ste da poznajete neke od Subotičana koji su studirali tamo….
Zvekić: Pomenuo sam da poznajem Mirana Tikvickog i Akoša Forgača koji su mi mnogo pomogli. Olakšali su mi kompletan proces odlaska na Berkli. Takođe sam išao na konsultacije kod Vasila Hadžimanova. On me je ohrabrio, rekavši da je to pravi fakultet za mene. Uopšte uzevši, postoji sve više studenata sa Balkana koji upisuju Berkli svake godine. To je zaista ohrabrujuća činjenica za potencijalne buduće kandidate i nestrpljivo čekam da ih upoznam.
Jeste li već putovali u Ameriku ili ćete tek putovati?
Zvekić: Još nisam putovao u Boston, ali sam imao priliku da putujem u Kanadu sa porodicom dva puta i jednom sam sa majkom proveo nekoliko dana u Njujorku. Ukoliko se situacija stabilizuje do januara, započinjem drugi semestar uživo u Bostonu.
Kako se odvija nastava sada u vreme pandemije?
Zvekić: Nastava se trenutno odvija posredstvom interneta. Sva predavanja su organizovana kao “Zoom” sastanci. Iznenađen sam koliko se fakultet brzo organizovao i koliko za sada dobro funkcioniše ovaj tip nastave.
S jedne strane, uskraćen sam za kompletan doživljaj studiranja u Bostonu. S druge strane, provodim slobodno vreme sa bliskim prijateljima i porodicom. Nisam uskraćen za nastupe sa najdražim muzičarima, što je trenutno jedan od velikih problema za umetnike u Americi. Nadam se da ću u drugom semestru zaista biti tamo.
Kakvo je Vaše dosadašnje iskustvo, jeste li imali neke prepreke ili probleme u vezi fakulteta?
Zvekić: Moje dosadašnje iskustvo je pozitivno. Dopadaju mi se profesori. Imam utisak da sam već napredovao u nekim segmentima sviranja i razvijanja kompozicionih ideja, iako su prošle tek tri nedelje od početka akademske godine. Izdvojio bih profesora klavira, Lasla Gardonja, kao omiljenog profesora, za sada.
Kako je izgledao prijemni ispit?
Zvekić: Prijemni ispit je podeljen na dva dela. To su audicija i intervju. Na audiciji sam svirao jednu od svojih autorskih kompozicija, nakon čega sam prošao kroz nekoliko brzih testova sluha, osećaja za ritam, improvizacije i čitanja muzičkih zapisa sa lista.
Sama audicija ne traje duže od petnaest minuta. Nakon toga je usledio intervju. Tokom intervjua, moderator postavlja nekoliko jednostavnih pitanja. Zašto Berkli? Koji su lični ciljevi? Drugim rečima, taj deo prijemnog ispita najviše podseća na klasičan intervju za posao. Veoma je važan. Audicija i intervju zajedno ne traju duže od pola sata.
Kako ste se osećali dok je prijemni trajao?
Zvekić: Osećao sam se slično kao prilikom nastupa. Trema je bila prisutna pred sam ulazak u tu naizgled strašnu prostoriju, ali čim sam seo za klavir bio sam na svom terenu. Pored toga, članovi komisije su začuđujuće opušteni i temeljni istovremeno. Rade za vas, ne protiv vas.
Veb-sajt Berklija je veoma dobro organizovan i jednostavan za korišćenje. Prijemni ispit se, doslovno, odvija po proceduri zapisanoj na sajtu. Nije bilo iznenađenja.
Da li biste preporučili svojim sugrađanima studije na Berkliju i u inostranstvu uopšte?
Zvekić: Preporučio bih svima da se pažljivo informišu i procene šta je najbolje za njih. Ukoliko to jeste Berkli, to je provereno dobro već 75 godina. Ukoliko je to FMU u Beogradu, to je provereno dobro već 83 godine. Pitanje je interesovanja i prioriteta.
Kakvo je Vaše iskustvo iz srednje škole, kao muzičara? Jeste li zadovoljni obimom znanja koje ste poneli odatle?
Zvekić: Period srednjoškolskog obrazovanja mi je omiljeni period života, ako izuzmemo vrtić. Vrtić je neprevaziđeni „šampion“. Pored sjajne ekipe muzičara, koji su mi neki od najboljih prijatelja, zaista sam imao sreće da radim sa neverovatno posvećenim profesorima kao što su Biro Tirjung Ildika, Ivan Varga, Goran Evetović, David Sič, Konstantin Stefanović, Milan Jančurić… Naravno, najviše sam zahvalan prvoj profesorici klavira Aniko Kiš i nekadašnjem privatnom profesoru gitare i velikom prijatelju, Armandu Mesarošu. To su ljudi koji su probudili muziku u meni. Malo je reći da sam zadovoljan dosadašnjim obimom znanja koji su mi pružili svi pomenuti ljudi.
Možete li mi reći nešto više o projektima u kojima ste učestvovali ili bili organizator, a da su se odvijali na teritoriji Subotice?
Zvekić: Moji najdraži muzički trenuci se jesu dogodili u Subotici. Kao jedanaestogodišnji dečak sam oformio prvi bend sa najboljim prijateljima, Olgom Čegar i Lukom Malkom. Tada smo navodno bili najmlađi autorski bend na teritoriji Subotice ili su nas samo najavljivali tako jer zvuči bolje. Zahvaljujući Gaboru Bunfordu 2012. godne prvi put sam nastupio na „Jazzik“ festivalu, nakon čega sam sa festivalom uspostavio dugogodišnju saradnju kao izvođač.
U srednjoj školi sam oformio prvi džez sastav „Iz principa“ sa kojima sam nastupio na mnogim međunarodnim džez festivalima kao što su „Nišvil“, „Jazzik“, Pančevački džez festival, „International Jazz“ festival Kragujevac…
Zajedno smo snimili autorski album i održali brojne autorske koncerte. Prošao sam kroz tri različite saradnje sa festivalom Omladina – dva puta kao izvođač, jednom kao član žirija i jednom kao selektor takmičarskih bendova.
Pretprošle godine sam osmislio i organizovao „Youth Jazz & Rock“ festival u saradnji sa nekadašnjim Rotarakt klubom Subotica. Kroz taj festival su prošli neki od mojih omiljenih domaćih mladih džez i rok muzičara, iako su ti nazivi žanrova poprilično nezahvalni i neodređeni.
Ove godine smo održali treći „Youth Jazz & Rock“ festival gde sam prvi put nastupio na sopstvenom festivalu sa dva nova autorska benda: „Abazija kvintet“, čiji su članovi Viktor Tumbas, Akoš Forgač, Luka Malko, Nikola Vladušić i ja i “Leni i Lulu”, zajednički autorski projekat pevačice Olge Čegar i mene, čiju ritam sekciju čine Nikola Vladušić i Akoš Forgač. Dok sam u državi, planiram da radim na razvijanju ova dva benda i nastavim saradnju sa svim dragim ljudima koje sam pomenuo.