Suficit spoljnotrgovinske razmene Srbija je ostvarila sa osam evropskih zemalja, u iznosu od oko tri milijarde evra prošle godine. Spoljnotrgovinski deficit ostvaren je sa 12 država, koji je vredeo oko 8,5 milijardi evra. Najveći „minus“, odnosno razlika između uvoza i izvoza, prošle godine nastao je u razmeni sa Кinom, objavljeno je u publikaciji „Trendovi“ Republičkog zavoda za statistiku (RZS).
Ukupna vrednost uvoza robe u Srbiji u 2022. godini veća je za 34,8 odsto u odnosu na 2021. godinu.
Na ukupni uvoz najviše su uticali rast od 23,9 odsto u uvozu sektora prerađivačke industrije, koji čini 70,8 odsto ukupnog uvoza, i rast od 109,1 odsto uvoza rudarstva, koji čini 11,3 odsto ukupnog uvoza u 2022. godini, prema podacima RZS.
Ukupna vrednost izvoza robe u Srbiji u 2022. godini veća je za 26,3 odsto u odnosu na 2021. godinu.
Na ukupan izvoza najviše su uticali rast od 22,8 odsto u izvozu sektora prerađivačke industrije, koji čini 84,8 odsto ukupnog izvoza, i rast od 118,4 odsto izvoza rudarstva, koji čini 6,5 odsto ukupnog izvoza u 2022. godini.
Od ukupne spoljnotrgovinske razmene, 20 najvećih spoljnotrgovinskih partnera Srbije čine 78,3 odsto.
Pozitivan spoljnotrgovinski saldo, odnosno suficit, prošle godine Srbija je ostvarila sa osam evropskih zemalja oko tri milijarde evra, od kojih je Crna Gora na prvom mestu (suficit 940 miliona evra).
Srbija je prošle godine u Crnu Goru izvezla najviše prehrambenih proizvoda (oko 18 odsto od ukupnog izvoza ide u Crnu Goru), struje, gasa, pare (13,2 odsto od ukupnog izvoza u CG), i hemikalija i hemijskih proizvoda (5,7 odsto od ukupnog izvoza u CG).
Deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni nastaje i u trgovini sa Rusijom (1,8 milijardi evra).
Najvažniji spoljnotrgovinski partneri u 2022. godini bile su zemlje sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.
Zemlje članice EU učestvovale su sa 58,7 odsto u ukupnoj trgovinskoj razmeni, dok je APEC (Azijsko-pacifičko ekonomsko udruženje) na drugom mestu, sa 19,6 odsto učešća.
Izvor: Nova Ekonomija