U Srbiji je popisano 3.600.000 stanova, a nastanjeno je njih nešto više od 70%. U odnosu na popis iz 2011. broj napuštenih stanova povećan je za oko 10.000, na 123.000 – najviše ih je u Zapadnoj, Južnoj i Istočnoj Srbiji. Šta je popis stanova pokazao na terenu?
Stanove ili kuće u kojima niko ne živi, ne obilazi ih niti koristi za odmor, popisivači su upisali kao napuštene.
– Ono što smo želeli da utvrdimo ovim popisom jesu stanovi u selima, odnosno napuštene kuće. Napuštenih stanova u gradskim sredinama ima 20%, što znači da je svaki peti stan popisan u gradskoj sredini – ističe Dejana Đorđević iz Zavoda za statistiku.
Prema Zakonu, upravnik zgrade uz popis stanara mora da vodi i evidenciju stanova izdatih u zakup. U praksi je to, kažu, nemoguće. Upravnici zgrada objašnjavaju da nemaju pravo da ulaze u stanove, niti da proveravaju ko u njima živi, već da samo zastupaju njihove interese pri održavanju zgrade.
Profesionalni upravnik Uroš Đaković navodi da u jednom soliteru od 120 stanova na Novom Beogradu u čak sedam niko ne živi.
– Imamo situaciju da su napušteni stanovi u luksuznim zgradama. Imamo klijenta koji je kupio stambenu jedinicu, a živi u inostranstvu i ona je zapravo napuštena. Na moje pitanje zašto se taj stan ne izdaje, dobili smo odgovor da je jako mnogo novca investirano u sam ambijent, u sam nameštaj i materijal i da se vlasniku ne isplati da ga izdaje – objašnjava Đaković.
Mnogo kuća i stanova je napušteno zbog nerešenih imovinskih odnosa, a postoje i prazni državni stanovi, za koje nema precizne evidencije.
– Izgleda da ljudi koji imaju višak novca, pa nekako moraju da ga negde ulože, kupuju stanove u kojima ne žive, koje čak ne žele ni da rentiraju jer im novac ne treba, a onda dolazimo u situaciju da je to povećalo cenu stanova i tako napravilo veliki problem svim onim ljudima koji bi možda od svojih plata želeli da kupe stan – kaže advokat Jovanka Zečević.
Popis je pokazao da samo u Beogradu ima više od 10.000 napuštenih stanova.
– To vam je pola miliona kvadrata, a kada bismo to pretvorili u kapital – to je 5 mlrd EUR kapitala. Kod nas u Srbiji moguće je da se kupi nepokretnost i ako ste stranac. Kod nas u prestonici najviše su kupovali ljudi iz Crne Gore, Hrvatske, Makedonije, BiH – ističe arhitektkinja Danijela Rabrenović.
Napominje da svi ti stanovi imaju vlasnika, bilo da je to privatno lice, firma koja je pravila stanove ili država.
– Država generalno treba da se pozabavi tim stvarima na mnogo studiozniji način, da se uradi jedna ozbiljna analiza – navodi Rabrenovićeva.
Španija je decenijski problem napuštenih stanova rešila smanjenjem poreza vlasnicima do čak 70%, ukoliko ih rentiraju mlađima od 25 godina. Manji porez čeka i vlasnike koji nekretnine stave na raspolaganje državi u programu subvencionisanja socijalnih stanova. S druge strane, oni koji imaju više od četiri nekretnine, imaju veći porez ukoliko im je neki od stanova prazan duže od dve godine.
Izvor: E kapija