Klimatske promene već uveliko oblikuju ljudsku svakodnevnicu i ugrožavaju divlje vrste, a zbog vremenskih nepogoda koje izazivaju smanjuju se prinosi u poljoprivredi, navodi se u izveštaju Svetske meteorološke organizacije (SMO).
Kao jedan od najvažnijih problema nameće se pothranjenosti usled suša i poplava koje utiču na proizvodnju hrane.
Kako se dodaje u izveštaju, zaključno sa 2021. godinom, klimatske promene pogodile su 768 miliona stanovnika, odnosno skoro deset odsto svetske populacije.
Promene su pojačane usled kumulativnih efekata hidrometeoroloških opasnosti, pandemije koronavirusa i dugotrajnih sukoba i nasilja.
Toplotni talasi za vreme prošlogodišnje predmonsunske sezone u Indiji i Pakistanu doprineli su nižim prinosima u poljoprivredi.
U kombinaciji sa zabranom izvoza žita i ograničenju izvoza pirinča iz Indije nakon početka rata u Ukrajini, ovo je ugrozilo dostupnost, pristup i stabilnost osnovnih životnih namirnica na međunarodnom tržištu – a u posebno ozbiljnoj opasnosti našle su se zemlje koje su već pogođene nestašicom hrane.
Zbog dešavanja povezanih sa vremenom i klimom ljudi su se takođe selili – a za mnoge od 95 miliona već raseljenih pojedinaca uslovi su se u svetlu klimatskih promena pogoršali.
Na udaru nisu samo ljudska bića, već i biljke i životinje.
Tako se cvetanje stabala trešnje u Japanu, o kojem se evidencija vodi još od 801. godine nove ere, od devetnaestog veka dešava sve ranije, zbog klimatskih promena tako i urbanizacije.
Trešnje su protekle godine potpuno procvetale 1. aprila, dok se godinu ranije to desilo već 26. marta što je najranije ikada zabeleženo u poslednjih 1.200 godina.
Dolazak 117 vrsta migratornih ptica na evropski kontinent u poslednjih pet decenija pokazuje neusklađenost sa, na primer, olistavanjem i pojavom letećih insekata – što su veoma bitni faktori njihovog opstanka. Ovo rezultuje u padu populacije, posebno onih ptica koje zimuju u supsaharskoj Africi.
Prošlu godinu su, prema oceni SMO, obeležili suša u istočnoj Africi u kojoj se već pet uzastopnih godina izruči manje padavina od proseka, obilna kiša i poplave u Pakistanu koje su progutale trećinu ogromne teritorije ove zemlje i toplotni talasi u Evropi i Kini koje su na pojedinim mestima pratili sušni uslovi.
Deluje kao da ni ova godina ne donosi olakšanje na polju klimatskih promena – a to smo mogli da naslutimo već u njen osvit.
Novu godinu stanovnici čak osam evropskih zemalja dočekali su uz nikada više temperature, a među njima su Danci, Holanđani i Česi. Temperaturni rekordi prethodne obično nadmaše za svega nekoliko desetina Celzijusovog stepena, ali to nije bio slučaj u Varšavi u kojoj je 1. januara bilo 18,9 °C, za čak 4 °C toplije u odnosu na raniju maksimalnu temperaturu za taj dan.
Toplotne talase su od početka godine iskusili Argentinci, Brazilci, Urugvajci, Indijci, Tajlanđani, Kinezi…
Aprilske temperature koje se mere u Španiji tipičnije su za jul. Pored vrućina, tokom kojih bi živa u termometru mogla da dosegne četrdeseti podeljak na Celzijusovoj skali, ova zemlja nalazi se u situaciji višegodišnje suše koja je uticala na smanjenje rezervi vode.
Prvi veliki šumski požar odigrao se krajem marta, ranije nego inače, na granici između španske autonomne zajednice Aragon i grada Valensije vatra je progutala četiri hiljade hektara zemljišta.
„Klima koja nas očekuje biće veoma, veoma drugačija od klime u kojoj smo odrastali”, upozorio je direktor Službe za klimatske promene Kopernikus, Karlo Buontempo.
Kako bismo što uspešnije ublažili razorne efekte globalnog zagrevanja, neophodno je da zauzdamo porast temperature na 1,5 °C u skladu sa Pariskim sporazumom, navode stručnjaci.
Parskim sporazumom se pre svega podrazumeva ubrzano smanjenje korišćenja fosilnih goriva i njihovu zamenu obnovljivim izvorima.
Izvor: Nova Ekonomija