Mala kineska zajednica u Subotici danas je obeležila jedan od najznačajnijih kineskih praznika: Festival zmajevih čamaca.
Ovaj praznik obeležava se svake godine, petog dana petog meseca po lunarnom kalendaru. Festival je u početku bio proletnji praznik koji se obeležavao sa ciljem sprečavanja bolesti, zaštite od nečistih sila i nesreća.
Prema tradicionalnim kineskim verovanjima vezanim za godišnja doba, to je period prelaza iz proleća u leto, period žestoke borbe jina i janga, smrti i života.
Iz tog razloga, običaji koji prate Festival zmajevih čamaca povezani su sa postizanjem optimalne fizičke spreme, ali i dostizanjem potpune smirenosti tela i uma vrećicama sa biljem koje se koristi u tradicionalnoj kineskoj medicini, iđirotom, kineskim pelinom koji se okače da vise iznad ulaznih vrata, ispijanjem lekova i vina…
Praznik je 2009. godine na Uneskovu listu nematerijalne svetske baštine. Festival zmajevih čamaca jača veze unutar porodica i uspostavlja skladan odnos između čovečanstva i prirode. Takođe podstiče izražavanje mašte i kreativnosti, doprinoseći živom osećaju kulturnog identiteta.
Smatra se da se na današnji dan obeležava smrt pesnika i ministra Ći Juena (oko 340 – 278. pre Hrista) iz drevne države Ču tokom Perioda zaraćenih država iz dinastije Džou. Međutim, kada je kralj odlučio da se udruži sa sve moćnijom državom Ćin, Ći je proteran zbog protivljenja savezu i čak optužen za izdaju.
Tokom izgnanstva, Ći Juen je napisao puno poetskih dela. Dvadeset i osam godina kasnije, Ćin je zauzeo Jing, glavni grad države Ču. U očaju, Ći Juen je izvršio samoubistvo u reci Miluo.
Priča se da su se meštani, koji su mu se divili, utrkivali svojim čamcima da bi ga spasili ili bar pronašli njegovo telo. Kaže se da je u tome sadržano poreklo trke zmajevih čamaca koja se organizuje na ovaj dan.
Kada telo pesnika nije pronađeno, ispustili su kuglice lepljivog pirinča u reku kako bi ga ribe pojele umesto tela Ći Juena. Kaže se da je ovo poreklo tradicionalnog jela cungzi.