Medna subotička priča (FOTO+VIDEO)

Kao da se ispunjava ono prokletstvo, da ćemo bez medonosnog insekta-pčele, ostati uskoro. Od tog momenta, u tom katastrofičnom scenariju, i nama ljudima sat otkucava nestajanje. Bez pčele, nestaće biljke kojima se hranimo, a med ćemo gledati samo na slici.

Upravo na ovo ukazuju, poslednjih nekoliko godina, pčelari sa severa Bačke – Save the bees, save the world – moto je za sve one koji još nisu svesni koliko nam je pčelinje zujanje ključ opstanka.

Od kad je čovek otkrio med, ova namirnica se nije promenila od svog prapostanka.

Medonosna pčela koja sakuplja nektar i slatke sokove sa živih delova biljaka, prerađuje ga i obogaćuje čudesnim procesom i materijama iz sopstvenog organizma i kao arhitekta, gradi voštane ćelije u kojima skladišti prirodno zlato, koje mi ljudi potom pakujemo u tegle.

To je pčelinja hrana za zimu, a mi smo samo lopovi koji njeno dragoceno bogatstvo pakujemo za sebe. Ta veza između čoveka i insekta jedna je od najčudesnijih veza uopšte.

Sajam meda u Subotici se svake godine pravi pčeli u čast, ima dugu tradiciju, i svi oni koji na pčelu gledaju kao na najvrednijeg insekta na svetu, hvale se ne svojim, nego njenih nogu i krila, delom. Med je podoban da se kombinuje sa mnogim stvarima, a jedan pčelar je otkrio elisir zdravlja koji je nazvao prirodnom medoladom.

Udruženje „Pčela“ iz Subotice nesebično deli ovu iskonsku namirnicu koju lekom zovu, a akcije koje sprovode su u saradnji sa predškolskim ustanovama, gde im se servira medni doručak.

Da med nije samo za ishranu govori i sledeća priča. Naime, na subotičkom sajmu meda, našao se i Stojan iz Beograda koji je pronašao eliksir mladosti. On od meda i biljaka pravi losione, kreme i ostala pomoćna sredstva koja pomažu u očuvanju naše mladosti, ali i zdravlja.

Prvi pisani tragovi o medu potiču iz neolita. U egipatskoj, antičkoj, arapskoj, indijskoj, kineskoj kulturi med se koristio kao lek. A pčela? Pčela je fascinantna prirodna kreacija koja svojom anatomijom, društvenom strukturom i hijerarhijom ume da napravi košnicu, sa specifičnom mikroklimom, u kojoj se savršeno zna red i uloga svake jedinke.

Sam podatak da pčela za kilogram meda mora da obiđe 10 miliona cvetova, poleti 120 hiljada puta – dovoljan je da se poklonimo ovom insektu do poda. I da vas pitam, da li ste vi vredni kao pčela?