Korov koji raste u seoskim domaćinstvima većina ljudi seče i baca. Mnogi ne znaju da je korov zapravo odličan materijal za pravljenje metle, a to je pre tridesetak godina shvatio i Perica Babić iz Bajmoka, prenosi RTV.
Sve je počelo devedesetih godina prošlog veka, sasvim slučajno, kada je čika Perica od jednog poznanika video kako se prave metle od korova. Prvo je metle pravio za potrebe svog domaćinstva, a kasnije se to proširilo na rodbinu i prijatelje. Tako je i danas, tridesetak godina kasnije. Nema tu zarade, za svoj rad ovaj metlar traži samo toliko da pokrije troškove.
„Imam uži krug ljudi koji uzimaju, a kada čuju i drugi dođu i oni. To je sve dvadesetak ljudi kojima treba dve metle, tri metle godišnje. Cena je da ti kažem, ako prodam nekome, to nije ni za kutiju cigara. Čisto da uzmem žicu i te potreštine koje mi trebaju za vezanje”, objašnjava Babić za RTV.
Za kvalitetan korov je potrebno pre svega seme, kaže kroz šalu naš sagovornik, dodajući da sa korovom, kao biljkom, nema puno posla.
„Odmah na jesen ide sejanje, tako da tamo očistim pa ga raspem i ostavim da uticaj ovog vremena, vlaga i snega ako ima učine svoje, i onda na proleće on niče. Nema velikog posla sa njim”, dodaje jedan od retkih metlara u Vojvodini.
Od alata ovaj metlar koristi samo nekoliko stvari: klešta, čekić i nož. Sve radi na tradicionalan način uz naravno odgovarajuću opremu. Ove metle se kaže koriste pre svega na selu i u prigradskim naseljima, sve ređe u gradovima, a za neke poslove su zaista odlične.
„Za lišće je najbolja i za prljavštinu generalno, a kada se istroši onda može i za objekat gde držite svinje, kokoške, jer onda je oštra, onda izgubi ovaj elastični vrh, ostaju ovi grublji delovi, tako da onda to skida ono što ne treba”, dodaje Perica Babić.
Sa pravljenjem metli neće stati dok ga zdravlje služi. Kaže da to nije težak posao, kada se zna kompletna procedura, ali dodaje da to mlade danas ne zanima, tako da za sada nema nikoga kome bi on preneo svoje znanje stečeno u proteklih tridesetak godina.