Iz SSP-a upozoravaju da služba hitne medicinske pomoći nije dobro organizovana i da o tome svedoči primer smrti mladog čoveka u Bajmoku koji se dogodio 28. januara
Gradski odbor Stranke slobode i pravde saopštio je da je 28. januara, oko 15 časova i 30 minuta, na Stanišićkom putu iz pravca Bajmoka, posle pružnog prelaza, mlađi čovek ležao kraj puta u polusvesnom stanju, te da je jedan vozač stao i nakon što je konstatovao da čovek daje znake života, pozvao je bajmočku ambulantu.
“Odgovorili su mu da ne mogu da dođu, jer posle 14 časova nemaju vozača na raspolaganju. Vozač je zatim pozvao hitnu pomoć iz Subotice, međutim, kada su nakon 30 minuta stigli, mogli su samo da konstatuju smrt”, navedeno je u saopštenju subotičkog SSP-a.
“U ime naših sugrađana postavljamo sledeća pitanja: zašto građani Subotice i okolnih mesnih zajednica nemaju informaciju kako funkcioniše služba hitne medicinske pomoći? Zašto grad sa 140.000 stanovnika, tokom radnih dana, raspolaže samo sa dve lekarske ekipe? Ko je doneo odluku da smanji broj lekarskih ekipa hitne pomoći na svega dva vozila i šta ako se u isto vreme u Subotici dogode dva infarkta, a na auto-putu kod Horgoša jedan?
Ispomoć jednog lekara i tehničara vikendom, sa “pikapom” na raspolaganju, u januaru ove godine je izostala. U naseljima Bajmok i Čantavir noću dežura po jedan lekarski tim sa vozilima, dok do 14 časova bolesnike transportuje vozač bez lekarskog tima.
Ako se desi hitan slučaj u ovim naseljima, dispečer iz Subotice šalje urgentno vozilo sa lekarskom ekipom, što znači da grad ostaje na jednom lekarskom timu. Pritom, koordinaciju i gradskih i vangradskih timova obavlja jedan dispečer u smeni, koji pored organizacije timova treba da obezbedi stručne odgovore na dolazeće pozive putem dve telefonske linije!
Očigledno je da se uprava vodi politikom da sa što manje ljudstva rešava hitne medicinske slučajeve, što, naravno, negativno utiče na zdravlje građana, a kako vidimo iz gore navedenog slučaja dovodi i do smrti, zbog nemogućnosti blagovremenog ukazivanja hitne medicinske pomoći.
Ovakav pristup od strane uprave dovodi do povećanog obima posla ekipama hitne pomoći, a posledično do preopterećenja službe. Povrh svega, vozila hitne pomoći, kojima se obavlja transport bolesnika, imaju veoma veliku pređenu kilometražu, približno milion kilometara po vozilu.
Sve ovo se dešava u vreme pandemije, kada je potreba za hitnom medicinskom pomoći značajno uvećana. Prema izjavi gradskih čelnika da u gradskom budžetu nikad više novca nije bilo, dodali bismo da u isto vreme nikad manje ekipa hitne medicinske pomoći nismo imali”, navedeno je u saopštenju.
Gradski odbor SSP-a od gradskog rukovodstva zahteva da ovaj problem najhitnije reši.