Bunjevci su juče, na Veliku Gospojinu, proslavili Dan Dužijance, jedan od svoja četiri nacionalna praznika. Nakon mise zahvalnice, polaganja venaca na spomen-bistu Blaška Rajića i svečane povorke kroz centar grada, bandaš Marijan Horvacki i bandašica Ivona Ivković predali su hleb od novog žita predsednici Bunjevačkog nacionalnog saveta Suzani Kujundžić Ostojić.
Ona je istakla da je osim zdravlja isto toliko važan i identitet, svest o pripadnosti i onome šta je važno.
‒ Za nas Bunjevce ono što je važno večeras je ovde. To su hleb od novog žita, bandaš i bandašica, vredni risari. Videli smo da je to veoma teško i da su naši preci, sad već tri i po veka, koliko živimo ovde, radili veoma težak posao ‒ navela je, ukazujući na to da svako vreme donosi nove izazove – prošle godine je to bila pandemija, a u budućnosti će biti neki drugi.
Član Gradskog veća zadužen za privredu Srđan Samardžić čestitao je Bunjevcima praznik u ime lokalne samouprave, gradonačelnika i u svoje lično ime.
‒ Današnji dan je praznik žetve, zahvalnost Bogu i pohvala čoveku i njegovom radu, vrednim risarima i risarušama, a mi danas u Subotici pored žita žanjemo i duhovne plodove vekovnog suživota, koje je u naše vreme dostigao vrhunac i najbolje institucionalno ustrojstvo – poručio je Samardžić i naveo da bi preci Bunjevaca bili ponosni na to kako se danas praznik obeležava, poštujući tradiciju i običaje zajedno sa sugrađanima svih vera i nacionalnosti, i to baš na Trgu slobode.
Predsednik Skupštine grada Balint Pastor je čestitao Dan Dužijance i naveo da ljudi slave žetvu, novi hleb i vrednosti stvorene mukotrpnim radom otkad postoji civilizacija.
‒ Ova godina je specifična zbog toga što se prvi put obeležava Dan Dužijance kao praznik bunjevačke nacionalne manjine, a da je Statut grada izmenjen i da je bunjevački jezik u ravnopravnoj upotrebi sa srpskim, mađarskim i hrvatskim jezikom. Bunjevci su ovaj grad stvarali vekovima, isto kao što su to činili Srbi, Mađari, Hrvati, Jevreji i svi drugi koji sa nama ovde žive. Zbog toga ovaj vaš praznik nije samo praznik bunjevačke nacionalne manjine, nego i praznik svih dobronamernih građana Subotice ‒ poručio je Pastor, ukazujući na to da se tolerancija u Subotici podrazumeva.
‒ Ovde se ne radi o toleranciji, jer se ona podrazumeva, ovde se radi o međusobnom poštovanju i uvažavanju, koje treba da postoji među svim narodima koji žive u Subotici i među svim narodima koji ovaj grad stvaraju. Zbog toga je ovaj praznik svih nas – zaključio je Pastor.
Kulturno-umetnička društva su nakon toga izvela tradicionalne bunjevačke igre, a zatim je usledilo Bandašicino kolo.