“Hrvati u Srbiji, kao lojalni građani, izlaskom na izbore pokazuju zainteresovanost za društveni i politički život, a učestvovanjem u izbornom procesu iskazaće želje i dati doprinos razvoju demokratije
Posle aprilskih izbora očekujemo da se glas predstavnika hrvatske zajednice ponovo čuje u Narodnoj skupštini Republike Srbije, tj. da se vratimo u parlament i da pokušamo da delegiramo određene teme koje su od značaja za ove prostore i probleme s kojima se ne samo Hrvati suočavaju – pitanje decentralizacije, ravnomernog razvoja, održivog ekonomskog razvoja, novih politika u poljoprivredi, kaže u intervjuu za „Politiku” Tomislav Žigmanov. Ističe da Hrvati u Srbiji, kao lojalni građani, izlaskom na izbore pokazuju zainteresovanost za društveni i politički život, a učestvovanjem u izbornom procesu iskazaće želje i dati doprinos razvoju demokratije.
Kojim rezultatom biste bili zadovoljni?
Žigmanov: Osvajanjem zastupničkog mandata Hrvati će nastaviti da doprinose razvoju Srbije kao demokratskog, tolerantnog i inkluzivnog društva, a zalagaćemo se da Srbija bude država s pozitivnim i razvojnim programima naspram pripadnika nacionalnih manjina, što znači i njenih građana hrvatske nacionalnosti. Tako će Hrvati u Republici Srbiji opet biti u prilici da učestvuju u procesima donošenja odluka na republičkom nivou! Verujem da možemo biti iznenađenje ovih izbora i osvojiti pet poslaničkih mandata, a lično biću zadovoljan i ukoliko budemo imali tri zastupnika u novom sazivu skupštine.
Da li bi Hrvati u Srbiji, baš kao Srbi u Hrvatskoj, trebalo da imaju zagarantovana mesta u Skupštini Srbije?
Žigmanov: Institut garantovanih mandata je međunarodna obaveza Srbije, koju je preuzela potpisivanjem Međudržavnog sporazuma o zaštiti manjina s Republikom Hrvatskom u jesen 2004. godine. Dakle, uskoro će biti ljudska punoletnost od kada se u Srbiji ne primenjuje član 9 tog sporazuma, kojim se propisuje obaveza zastupljenosti nacionalnih manjina – Srba u Hrvatskoj i Hrvata u Srbiji – u predstavničkim telima vlasti na svim nivoima i u izvršnoj vlasti na lokalnom nivou. Zbog toga su politički predstavnici Hrvata u Vojvodini, odnosno Srbiji, primorani da se snalaze putem ad hok rešenja ne bi li osigurali svoje učestvovanje u procesima donošenja odluka. U protivnom, vlastite interese artikulišu s „ulice”, izvan političkog sistema, što je, morate priznati, izuzetno teško. Isključenost iz procesa donošenja odluka onda uslovljava i nerešavanje ili, da budem precizniji, sporije rešavanje i drugih problema s kojima se suočavamo. Važno je napomenuti da na temelju tog instituta demokratske participacije nacionalnih manjina Srbi u Republici Hrvatskoj imaju tri garantovana mesta narodnih zastupnika u Hrvatskom saboru, desetak dožupana, četrdesetak (do)gradonačelnika ili (do)načelnika opština, što je od ključne važnosti kako za njihov društveni život, tako i za artikulisanje vlastitih interesa.
Kako ocenjujete odnose Srbije i Hrvatske?
Žigmanov: Kada je reč o odnosu između dve države i vlasti na najvišem nivou, oni su poslednjih nekoliko godina bili sporadični i bez kontinuiteta, s napetostima. Videli ste i sami da bilateralnih sastanaka na najvišem nivou nije bilo nakon naglo prekinute posete predsednika Hrvatskog sabora Gordana Jandrokovića Beogradu pre skoro četiri godine. Ono što brine jeste da nema naznaka da bi na tome planu uskoro moglo doći do promena. Međutim, svedoci smo da je saradnja između Hrvatske i Srbije u području privrede neuporedivo intenzivnija i plodnija. Isto važi i za područje šou-biznisa i estrade, kao i u sportu, gde ima nekoliko regionalnih liga. Posebno bih izdvojio saradnju između hrvatske zajednice u Srbiji i srpske zajednice u Hrvatskoj – ona je bogata i odvija se u brojnim područjima društvenog života: od sporta i kulture do političke i nacionalnomanjinske ravni. Dobro bi bilo da se i državna rukovodstva kada je reč o saradnji možda ugledaju na nas.
Kako je biti političar nacionalne manjine u Srbiji?
Žigmanov: Zavisi koje! Recimo, sigurno je prestižnije biti politički predstavnik nacionalne zajednice u Srbiji spram koje većinski narod nema raširene negativne stereotipe i spram čijih inicijativa i ostvarivanja manjinskih prava imate proaktivni odnos državnih vlasti svih nivoa. Hrvati u Srbiji, nažalost, nisu uvek u takvoj situaciji! Posebno su osetljiva i rizična vremena oko 5. avgusta i drugih neuralgičnih datuma u hrvatsko-srpskim odnosima. Sve to za posledicu ima onda i veću raširenost straha i nesigurnosti među građanima hrvatske nacionalnosti te njihovu mimikriju i nespremnost da se u javnosti očituju kao Hrvati. Recimo konkretno, obuhvat dece kod obrazovanja na materinjem jeziku kod Mađara i Slovaka je veći od 80 odsto, a kod Hrvata tek nešto viši od pet procenata.
S kim bi posle izbora mogli eventualno da pravite postizbornu koaliciju?
Žigmanov: Naša je politička platforma, ne od juče, jasno profilisana – temelji se na posvećenosti, demokratiji, vladavini prava, razvijenim manjinskim politikama, ravnomernom regionalnom razvoju, tj. privrženosti temeljnim vrednostima EU, čije integracije snažno i kontinuirano podupiremo, pa je razumljivo da ćemo moguće saveznike u postizbornom vremenu nalaziti u onim strankama koje dele iste političke vrednosti.
Kog predsedničkog kandidata ste spremni da podržite na izborima?
Žigmanov: Odlučićemo na stranačkim telima i u komunikaciji s koalicionim partnerima kada budemo videli koliko će biti i ko će sve biti kandidat za predsednika Republike Srbije. Sada pak znamo koji su nam kriterijumi – u predizbornoj političkoj predsedničkoj platformi treba da ima naznake pozitivnih politika spram najvažnijih aktuelnih problema nacionalnih manjina iz Vojvodine, a time i ovdašnjih Hrvata, te kvaliteta njihovog života – od ekonomskih, preko komunalnih do ekoloških. Rečju, podržaćemo kandidata koji će ponuditi pozitivne i razvojne programe koji garantuju perspektivnu Vojvođanima, pripadnicima nacionalnih manjina, a samim tim i Hrvatima u Srbiji.
Politika, foto: Subotičke.rs srhiva