Meri Vortli Montagu
Tekovine današnje evropske civilizacije, kao što su koncept organizacije izvršne vlasti raspodelom ministarskih portfelja, ali i upotreba papirnog novca ili baruta, zapravo su kineskog porekla. Tu su još izumi busole, seizmografa, proizvodnja svile i još mnogo toga što danas koristimo u svakodnevnom životu. Manje je poznato da je Kina postojbina vakcinacije, tačnije postupka inokulacije, odnosno variolizacije, što označava kontrolisan unos virusa velikih boginja u organizam.
Proces variolizacije pominje se još u knjizi Li Šičena (1518–1593). Njegovo delo štampano je 1596. godine, bogato je ilustracijama i beleškama o medicinskoj upotrebi oko hiljadu biljaka i isto toliko životinja. Vek i po kasnije kasnije, variolizacija, kod nas u to vreme poznata kao kalemljenje boginja, uveliko je bila prisutna na Balkanu, a potom u Evropi.
Izvesno je da je ovakav način prevencije bolesti u Tursku stigao tokom XVII veka ili ranije, a da se u Evropi u XVIII veku pojavio zahvaljujući, pored ostalih, ledi Meri Vortli Montagu (1689–1762), supruzi Edvarda Vortlija Montagua, koji je bio britanski poslanik (ambasador) u Carigradu.
U pismima s putovanja kroz Ugarsku, Srbiju i Bugarsku ka Carigradu, ledi Montagu ostavila je potresna svedočanstva o uslovima u kojima je srpski narod živeo pod otomanskom okupacijom. Godine 1718. pelcovala je celu svoju porodicu koristeći upravo pomenuti način primitivne variolizacije.
Njen dvadesetogodišnji brat preminuo je od velikih boginja 1713. godine, a ona sama je takođe obolela od ove bolesti, pa je po svaku cenu želela da zaštiti svoju decu i porodicu od zaraze velikim boginjama.
Veština inokulacije decenijamaa je putovala putevima svile od Kine ka Evropi. Posredstvom Otomanske imperije, čiju je surovost toga doba opisala ledi Montagu, ova izvorno kineska veština postala je poznata i našem narodu.
Mladen M. Žujović
Mladen M. Žujović (1811–1894), državni savetnik i prvi upravitelj tadašnje beogradske varoši, u svojim „Beleškama“, objavljenim posthumno u Beogradu 1902. godine, piše da je njegova strina Novka srebrnom iglom kalemila boginje. Novka je prva zabeležena da je u Srbiji primenjivala postupak inokulacije ili variolizacije, odnosno zaštite od velikih boginja, a pošto joj je dobro išlo, učila je ovoj veštini i druge.
Novka je bila žena znamenitog Karađorđevog bimbaše Jovana Žujovića, istaknutog vojnog komandanta iz oba srpska ustanka, učesnika svih značajnih bitaka toga doba. Novka danas počiva na groblju u Nemenikućama na Kosmaju.
N. I.