Vrednost izvedenih radova iznosila je oko 750.000 dinara. Mesna zajednica im, iz nekog razloga, nije pomogla. Niko nije došao da ih snimi
Branko M. Žujović
Početkom marta, nekolicina mlađih poljoprivrednika iz Gornjeg Tavankuta obratila se Peri Benčiku za savet i pomoć. Bližili su se poljski radovi, a atarski putevi, koji opasuju njihove njive prema Bajmoku, u dužini od oko 15 kilometara, bili su u veoma lošem stanju.
Svaki izlazak na njivu bio je mala saobraćajna avantura.
Najfrekventniji, takozvani Pašićev put, dug 2,7 kilometara, inače najpodesnija veza Gornjeg Tavankuta sa Bajmokom i Mišićevom, bio je pun rupa, pravih udolina, koje je trebalo nasuti peskom i poravnati.
Na sastanku, upriličenom radi dogovora, okupilo se 18 meštana. Moba je bila zakazana za 5. mart.
Na terenu se pojavilo njih tridesetak. Skoro svi sa traktorima, njih 25, ostali sa radnim mašinama: 3 telehendera i malim ultom.
– Posao smo završili za jedan dan. Poravnali smo puteve. Najveći izazov bio je pomenuti Pašićev put. Morali smo dobro da se potrudimo da naspemo sve rupe, prave udoline. Svaka od sedam prikolica napravila je po petnaestak krugova, dovozeći pesak – kaže za Subotičke.rs Pere Benčik, poznati gornjtavankutski poljoprivrednik.
Pere Benčik na uređenom Pašićevom putu
Benčik kaže da su meštani utrošili oko 1.500 litara nafte, što znači da je, sa obračunatom amortizacijom mašina i uloženim radom, ovaj posao bio vredan najmanje 750.000 dinara.
– Da je raspisivan tender i da su dolazili izvođači sa strane, što je u Subotici nepisano pravilo, posao bi verovatno koštao znatno više – kaže Benčik. – Ovako, sve smo završili za jedan dan. Okupili smo se kod našeg salaša oko pola devet. Na puteve smo izašli oko devet. Radili smo ceo dan. Jedan od roditelja mladića koji su inicirali ovu akciju doneo je svima po burek za ručak i obezbedio piće. Poslednji traktor, onaj sa valjkom, u dvorište je dovezen uveče oko pola osam. usledila je potom večera, kako dolikuje dobro obavljenom poslu.
Benčik kaže da je Pašićev put bio na listi prioriteta za nasipanje ili čak asfaltiranje. Sadašnje rukovodstvo mesne zajednice ovu, pre 5 dana nasutu saobraćajnicu, iz nekog razloga skinulo je sa pomenute liste prioriteta.
– Sada tucanik, umesto po atarskim putevima, nasipaju po ulicama u naselju. To, izvesno, znači da se te ulice još dugo neće naći u programu asfaltiranja, a sve drugo, osim asfalta, u ulicama unutar naselja nije dobro rešenje, kao što nije dobro rešenje što naši atarski putevi, u Gornjem Tavankutu, ostaju prepušteni sebi i bez tucanika – kaže Benčik.
On dodaje da su se ljudi, okupljeni oko ideje uređenja atarskih puteva u Gornjem Tavankutu, obraćali mesnoj zajednici.
– Tražili smo od mesne zajednice pomoć za ovu akciju, 400 do 500 litara nafte. Smatrali smo da bi nam takva pomoć dobro došla. Saznali smo i da novca u gradskom budžetu za atarske puteve ima. Mesna zajednica, međutim, nije našla za shodno da nam pomogne ili u tome što smo uradili nije videla svoj interes, pa nije ni podnela zahtev gradskim vlastima da nam izađu u susret – dodaje Benčik.
Premda će sada do svojih njiva dolaziti lakše, poljoprivrednici ne gledaju optimistično na ovu godinu.
– Svi misle da će povećanje subvencija sa 4.000 na 8.000 dinara značiti mnogo. Paradoksalno, mi ćemo nakon povećanja subvencija imati manje, a više ćemo davati državi. Evo primera. Za hektar utrošimo oko 400 kilograma đubriva. Lane je 400 kilograma uree koštalo oko 20.000 dinara. Država je, dakle, ubirala oko 4.000 dinara poreza, a pritom smo dobijali 4.000 dinara subvencija. Sada to isto đurbivo košta barem 50.000. Državi, na ime poreza, pripada 10.000, a mi treba da dobijemo 8.000 dinara. To je naša setvena matematika, samo za đubrivo. Poskupelo je, da podsetim, sve. Nafta, zaštita bilja, seme… Seme od svega najmanje. Povećanje subvencija je argument za one koji veruju da su poljoprivrednici sa tim povećanjem u bilo kakvom “plusu”. Mi najbokje znamo Koliko s veto zaista na kraju košta – kaže nam na kraju Benčik.
Benčik dodaje da dobro zna o čemu govori, jer njegova farma trenutno ima oko 250 grla ukupno, od čega je 110 krava, a ostalo su junice, tovni bikovi i telad. Benčik obrađuje 450 jutara zemlje I zapošljava četvoro radnika.
Ne niču ljudi k’o pečurke. Lažu oni koji kažu da je narod k’o i trava – kosiš ga, a on se podmlađuje, napisao je svojevremeno Danko Popović u “Knjizi o Milutinu.
Tako je nekako i sa putevima koji se ne pominju u vestima.