Sistem je pao na probi velike mature. Rezultati simulacije samo jednog dela državne mature, testa iz maternjeg srpskog jezika i književnosti, koji su prošle nedelje rešavali srednjoškolci na probi državne mature, nisu objavljeni danas na administrativnom portalu.
A bilo je najavljeno da će učenici koji 31. maja urade probni maturski test od 5. juna moći da provere kako su rešili zadatke i eventualno podnesu prigovore na greške u pregledanju u elektronskoj formi. Ovo testiranje bilo je važnije za sistem, nego za đake i – dogodio se fijasko. I na delu, opet, pokazalo se da sistem nije spreman za uvođenje ispita koji je zamišljen da zameni prijemne za upis na fakultete. Čak, da nije spreman da po planu završi ni simulaciju testiranja.
Pregledanje testova je odloženo. Profesori koji su zaduženi za pregledanje radova učenika s probe mature ne mogu da se uloguju na onlajn platformu koja tome služi niti znaju da li će i kada tačno ovaj posao nastaviti, ili se od svega odustaje. Iz Ministarstva prosvete nisu odgovorili na upit „Politike” da razjasne zašto nema rezultata probe državne mature, zašto je prekinuto pregledanje testova, kada će i da li će biti urađeno do kraja, ili se proba i za sistem završila zbog gomile softverskih problema?
Profesori koji su zaduženi za pregledanje testova s probe mature, obavešteni su da se taj posao odlaže „za period posle 6. juna”, a glavni razlog je „problem primene softverskog rešenja prisutan od započinjanja skeniranja” koji je izazvao ozbiljna kašnjenja „u fazi pregledanja zadataka zatvorenog tipa”. Istovremeno, i pregledanje zadataka otvorenog tipa bilo je veoma usporeno i iziskivalo je dodatna podešavanja, kako je pojašnjeno pregledačima.
I na dan probe državne mature svaki čas je bagovao i „padao” novi portal „Moja matura” posvećen velikoj maturi. Obaveštenje koje su dobili pregledači potvrđuje da je problem postojao i u skening centrima, a bila je ideja da sve „zatvorene” zadatke, one u kojima učenik treba da obeleži jedan ili više tačnih među ponuđenim odgovorima automatski pregleda softver.
Takva je bila većina zadataka na probnom testu. Učenici su na ispitu iz srpskog (maternjeg) jezika rešavali ukupno 23 pitanja, od toga je svega pet bilo „otvorenih”, to jest onih u kojima se od đaka očekuje da dopišu odgovor. Zadatke otvorenog tipa trebalo je, takođe, u elektronskoj formi da pregledaju nastavnici, ali im je rečeno da sačekaju, da se taj posao odlaže. Kako je izgledao probni maturski test, ali i ključ za bodovanje sa ispravnim rešenjima, objavljeno je na sajtu Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Međutim, poenta ove probe nije bila u proveri znanja učenika, nego u evidentiranju i ispravljanju eventualnih manjkavosti procedura i procesa. Problema i poteškoća bilo je očito dovoljno da se privremeno ili potpuno obustavi ovo probno testiranje sistema.
Namera prosvetnog vrha bila je da samo jedan od tri dela budućeg maturskog ispita testira u punom kapacitetu, počev od štampanja, pakovanja u sigurnosne kese, distribucije na državnom nivou, skeniranja u 17 centara, softverskog pregledanja, a nakon toga čak i mogućnosti elektronskog podnošenja žalbi na eventualne greške u pregledanju ispitnog materijala. Planirali su da normiraju proces, da vide koliko će vremena biti potrebno da se u skening centrima obrade testovi, koliko u proseku za elektronsko pregledanje zadataka. Sistem je trebalo da funkcioniše i kad se istovremeno uloguje nešto manje od 2.000 angažovanih pregledača. I iz debakla na probi nadležni mogu da izvuku pouke za dalje unapređivanje sistema.
Izvor: Politika