Postoji želja da se uvede državna matura, ali ne “unatraške”, rekao je ministar prosvete Branko Ružić koji je naglasio da se državna matura neće uvoditi dok sve ne bude kristalno jasno.
Ministar je govorio i o nasilju u školama ističući da taj problem ne može da reši samo jedan resor, a istakao je i predloge kojima bi se rešio problem nedostatka nastavnika.
Branko Ružiić je komentarisao nedoumice u vezi sa državnom maturom čije je uvođenje najavljeno za sledeću godinu. Povodom peticije u kojoj je sakupljeno više od 25.000 potpisa, a koja se odnosi na državnu maturu, Ružić je naveo da je prirodno da se srednjoškolci, u vremenu kada se najavljuje jedan krupan iskorak zapitaju o čemu se radi. Kaže da su oni došli u situaciju da izraze svoj protest zbog “manjkavosti u komunikaciji”.
“Da bi mi informisali đake koji će polagati državnu maturu, imali smo jednačinu od par nepoznatih. Jedna od nepoznatih je šta će visokoškolska ustanova da predvidi kao studijski program, jer su obaveze bile do 31. avgusta da objave sve studijske programe, a većina to nije učinila. Sada je to dovedeno do nekih 95 procenata”, rekao je ministar.
Na pitanje da li će deca sada imati više obaveza, ministar je rekao da neće i da državna matura pre svega ima sertifikacionu komponentu.
“Dakle potvrda stečenog znanja tokom srednje škole, kvalifikacija na željeni fakultet i evaluaciona kao povratna sprega, da damo odgovore šta još treba inovirati na nivou srednjeg obrazovanja. Takođe ideja je da bude mnogo pravičnije i pravednije. Ideja je da deca polažu državnu maturu u prirodnom ambijentu, odnosno u svojoj školi koju završavaju, a ne da jure po Beogradu, Nišu, i tako dalje”, rekao je Ružić.
Kaže i da se o državnoj maturi govori formalno već 10 godina i da je ona prvi put pomenuta kao ideja 2001. godine, i da bi se ona odavno uvela da je to lako. MInistar zaključuje da je želja da se državna matura uvede u skladu sa zakonom, ali ne “unatraške”.
Branko Ružić se osvrnuo i na problem nedostatka nastavnika. Komentarisao je podatke da se prošle godine za profesora hemije na PMF-u u Novom Sadu prijavio jedan kandidat, za nastavnika matematike tri, fizike dva, a biologije četiri.
Ističe da su direktori suočeni sa izazovom da obezbede nastavni kadar, posebno za predmete koji su pomenuti i za podine stručne predmete us rednjim školama.
“Predložili smo dopunu, da se samo u izuzetnim situacijama u radni odnos prime i lica koja su završila prvi stepen, odnosno osnovne studije ili lica koja su završila master studije, ali koja nisu iz stručne oblasti za odgovarajući predmet. Sada nastavnik matematike koji je završio master studije iz meteorologije ne može da predaje matematiku”, naveo je.
“Ima i predloga da se omogući interventno da nastavnici koji napune 65 godina, a hoće da rade – da mogu da rade do 68 godina, da nastavnici koji su u penziji a žele da rade, da im se to omogući.
“Da plaćamo i apsolvente u punom iznosu, ali ovo ne može doneti kao odluku samo Ministarstvo prosvete, ovo pitanje zadire i u Zakon o radu, moramo razgovarati sa ministrom Selakovićem”, rekao je Ružić, napominjući da je to jedan od najvećih problema sa kojim se obrazovni sistem suočava.
Govoreći o slučajevima nasilja u školama, ministar je rekao da je najvažnija prevencija. Napominje da za razliku od ranijih vremena sada imamo društvene mreže i da je to dobar alat da se sagleda sa kakvim problemima se suočava svaki učenik, svaki roditelj i svaki obrazovni sistem.
Naveo je i da je ulazak ocene iz vladanja u prosek jedna doza prevencije.
Govoreći o predviđenim novčanim kaznama za roditelje, ministar je rekao da je činjenica da neki roditelji ne žele da se uključe u rešavanje problema koje izazove njihovo dete.
Na pitanje da li će biti dovoljno novca da se zaposle novi pedagozi i psiholozi, ministar je rekao da finansijski efekti dolaze u poslednjoj fazi i da nije reč o preterano velikim zahvatima
Kao promenu navodi i to što se neće dozvoliti da se bilo koji učenik koji je vinovnik nasilja ispiše iz jedne srednje škole i upiše u drugu, i da narodski rečeno bude “puj, pike, ne važi”.
“Sada, do okončanja vaspitno-disciplinskog postupka nema ispisivanja. Kada se završi postoji mogućnost da se upiše u drugu, ali se, naravno, sve što je odlučeno od mera primenjuje i u toj školi i na tog đaka. To je jedan novitet”, naveo je Ružić.
Jedna od novina koja je izazvala pažnju javnosti jeste da će, umesto najavljenih nacionalnih udžbenika iz srpskog jezika, istorije, geografije, država izdavati nacionalne čitanke za sve učenike osnovnih i srednjih škola. To je predviđeno izmenama Zakona o udžbenicima koji je na javnoj raspravi do 27. aprila. Nacionalna čitanka neće imati status udžbenika, već će to biti obavezno nastavno sredstvo za sve učenike osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja koji nastavu pohađaju na srpskom jeziku.
Ružić je rekao da je plan da se nacionalna čitanka uvede od 2024/25 godine i da sada postoji iskristalisan model za to. Kako je objasnio, ona će u sebi inkorporirati sve ono što je identitetsko, nacionalno, a proizilazi iz predmeta koje deca izučavaju, bilo da je to istorija, svet oko nas, geografija.
Izvor: Euronews