Mlade posetioce učimo da postanu prijatelji muzeja koji će nas rado posećivati i ubuduće
Branislava Žujović
Muzejski pedagog Aniko Mihajlović i Neda Dimovski, arheolog i kustos Srednjovekovne zbirke Arheološkog odeljenja Gradskog muzeja pripremile su interaktivnu izložbu „Arheološka upoznavalica“ za najmlađe posetioce ove ustanove. Izložba je 30. decembra otvorena za porodične posete, a u planu su i radionice
Programi u Gradskom muzeju najčešće imaju prateći sadržaj koji je namenjen deci, organizuju se radionice za sve uzraste, od jaslica do srednjih škola, kao i posete vrtićima. Interaktivna izložba namenjena deci bila je sledeći korak jer je primećeno da decu veoma zanimaju činjenice o prošlosti, o čemu smo razgovarali sa autorkama izložbe.
– Muzejska pedagogija važan je deo muzeologije, jer mlade posetioce učimo da postanu prijatelji muzeja koji će nas rado posećivati i ubuduće. Sedam godina radim kao muzejski pedagog i od tada imam mnogo pozitivnih iskustava. Deca su zaista uživala kod nas kada smo imali ne samo šetnje kroz muzej, nego i radionice. Zato smo odlučili da organizujemo samostalnu izložbu za decu koju ova mogu razigrano da upoznaju. Mislim da i najmlađi mogu da uživaju u lepotama umetnosti, naročito ako se pritom zabave. Možemo reći da je izložba pripremljena za decu od 3 do 10 godina, ali u izložbi mogu da uživaju svi, od 3 do 99 godina – rekla je Aniko Mihajlović.
Jedan od ciljeva izložbe je da deca nauče šta je arheologija i šta je predmet istraživanja u okviru nje. Iako su deca danas upućena na dinosauruse, na ovoj izložbi videće drugačije ostatke životinja pronađene na arheološkim lokalitetima i saznati na koji načih ih je tadašnji čovek koristio. Od kostiju su pravljeni nakit, sekire, šila… Životinjski ostaci svedoče i o načinu ishrane nekadašnjih ljudi. Izložene su prava kljova i donja vilica mamuta koje svedoče o sasvim drugačijem prirodnom okruženju na prostoru na kom mi živimo.
– Tema izložbe je, kako i sam naslov kaže, savladavanje osnovnih pojmova o arheologiji. Često se arheologija vidi kao potraga za blagom ili kao prikupljanje starih predmeta. Ono što kroz izložbu pokušavamo da istaknemo, jeste da arheologija nije samo prikupljanje predmeta. Sam predmet, bez podataka koji se prikupljaju prilikom veoma pažljivih arheoloških istraživanja, ostaje često samo predmet.
Na izložbi je predstavljena figurica životinje od keramike koja se čuva u našem muzeju. O njoj nemamo nikakvih podataka. Ne potiče sa arheoloških istraživanja. O njoj ne možemo ništa reći, pa ni iz kog je perioda. Ali, zamislite drugačiju situaciju: da je otkrivena prilikom arheoloških iskopavanja, u okviru kuće, uz peć na primer, pored koje su se nalazili ulomci bronzanodobne keramike. Sada bi već ova figurica imala sadržaj, ona je deo života u prošlosti. To je smisao arheologije, da otkrijemo način života u prošlosti, da damo tumačenje predmetima koje su ljudi koristili.
Arheolozi se bave zaštitom arheoloških lokaliteta, ali bez svesti o tome da arheološko nasleđe moramo zajednički da čuvamo, arheologija nema svetlu budućnost. Najveći problem arheologije je uništavanje arheoloških lokaliteta od strane lovaca na blago i takozvanih arheo-amatera. Moramo da budemo svesni da ne postoje arheo-amateri isto kao što ne postoje ni lekari amateri. Znanje je presudno da bi se stvorila društvena odgovornost i da bi se očuvalo naše zajedničko kulturno nasleđe. To je poruka koju deci nudimo – kaže Dimovski.
Ova interaktivna izložba podeljena je u dve celine. Prva je posvećena terenskim istraživanjima i odgovara na pitanja: kako se pronalazi lokalitet, na koji način se kuće nalaze pod zemljom i tamo istražuju?
– Arheolozi do saznanja o položaju lokaliteta dolaze obilaskom terena, najčešće u jesen kada su njive preorane. Tada na površinu isplivavaju fragmenti prošlosti u vidu delova posuda, delova žrvnjeva, klinova, fragmenata opeka i slično. Na izložbu smo postavili prikaz poljane od veštačke trave sa arheološkim nalazima. Deca imaju zadatak da prikupe nalaze, spakuju ih u kesice, zapišu položaj nalaza i onda razgovaramo o tome šta su sve pronašli i kakav lokalitet su “otkrili”. Pričamo o tome kakvi se predmeti mogu pronaći prilikom iskopavanja, od kakvog su materijala, kao i kako izgledaju i čemu služe neki od predmeta koje danas deca ne mogu da vide – kaže Dimovski.
Druga celina organizovana je kao muzejski depo sa delovima odeće, nakita, keramičkim predmetima, životinjskim kostima. Deci je na raspolaganju radni materijal od kog mogu da naprave fibulu po svojoj zamisli ili svoj avarski pojas. Jedan od zadataka je da povežu savremene predmete od keramike sa arheološkim, na osnovu namene.
Na kraju izložbe, mali arheolozi mogu da izaberu hoće li sve što su napravili (ogrlicu, pojas ili fibulu) ostaviti u muzeju na posebnom mestu ili će predmete poneti kući za dalje učenje i uspomenu.
Fotografije: Neda Dimovski