Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine odobrio je plan sanacije nesanitarne deponije u Subotici koji košta pet miliona evra. Za početak iz gradskog budžeta izdvojeno 15 miliona dinara
Gradsko veće upravo je donelo odluku o raspodeljivanju kamiona smećara i podizača kontejnera za opštine Senta, Mali Iđoš, Bačka Topola, Kanjiža, Novi Kneževac i Čoka koje su zajedno sa gradom Suboticom osnivači Regionalne deponije.
U javnoj nabavci vrednoj 319,3 miliona dinara, koju je sproveo grad Subotica nabavljeno je 25 vozila koja su jedan od neophodnih uslova kako bi se i iz Subotice, ali i iz okolnih opština smeće nastalo na lokalu prenosilo do Regionalne deponije u naselju Bikovo.
Takođe, u ovogodišnjem budžetu Subotice predviđeno je i 15 miliona dinara za početak saniranja nesanitarne deponije, odnosno smetlišta „Aleksandrovačka bara” koje gotovo da je stiglo do prvih kuća u predgrađu Subotice.
Projekat sanacije smetilišta „Aleksandrovačka bara” 6. avgusta prošle godine odobrio je Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine.
„Još 2016. godine započeo je proces u kojem je urađena tehnološka procena smetlišta i tražena rešenja za njegovu sanaciju i remedijaciju terena. Projektanti su predložili tri varijante, koje su od zavisnosti od složenosti, koštale od 5,5 miliona evra do 21,3 miliona evra. Pokrajinski sekretarijat je dao saglasnost za primenu „A” varijante koja košta 5,5 miliona evra i podrazumeva da se postojeća deponija „sabije”, da se sakupi i proseje otpad izvan tela deponije, te da se ona postepeno prekrije rekultivacionim slojem. Takođe, projektovana je i izgradnja gasnih bunara koji će oslobađati nagomilane zapaljive gasove u telu deponije, i izgradnja nasipa koji bi sprečio dotok ocednih voda u obližnje jezero”, objašnjava za „Politiku” Nikola Jovičić, rukovodilac „Planiranje i razvoj” u JKP „Čistoća i zelenilo”.
Depresija terena gde se tokom vlažnih godina uvek izlivalo Palićko jezero, na samom istočnom izlasku iz grada, od 1978. godine koristi se kao gradska nesanitarna deponija „Aleksandrovačka bara”. Nije dugo trebalo da bi se uvidelo da ono što je predstavljalo brzo rešenje, zasipanje baruština iz kojih su se legli komarci, postaje jedan od višedecenijskih ekoloških problema grada. Svake godine samo kamioni „Čistoće i zelenila” ovde istovare preko 50 hiljada tona otpada, što dovodi do cifre od 2,2 miliona tona otpada u telu deponije. Mada bi ovde trebao da se skladišti samo komunalni i građevinski otpad, očekivano je da građani koji i nemaju mnogo uslova za selekciju otpada, u svoje kućno smeće odbacuju i ono što se smatra opasnim otpadom. Ova deponija osim što je narasla i do 100 metara nadmorske visine, kroz tlo se „cedi” i podzemnim vodotokom zagađuje i Palić koji je od nje udaljen samo nekoliko stotina metara. Osim toga, ocedne vode sa deponije ulivaju se u obližnju otvorenu kanalizaciju i odatle odlaze na prečistič dodatno opterećujući njegov rad.
Subotica već godinama traži rešenje za „Aleksandrovačku baru”, koja bi trebala da se zatvori, a da komunalni otpad preuzme Regionalna deponija. U pripremi ovih poslednjih rešenja potraženo je i iskustvo iz okoline, te je sličnost pronađena sa mađarskim mestom Kiškunhalaš koje je imao sličan problem i koji je svoju deponiju pretvorio u ozelenjeno brdašce koje koriste rekreativci. Nakon što je prihvaćen način sanacije i remedijacije, izvođači, odnosno grad Subotica i JKP „Čistoća i zelenilo” imaju na raspolaganju dve godine da počnu sa radovima. Prva faza realizacije podrazumevala bi „formiranje” tela deponije, odnosno određivanje njenih granica i sabijanje, i uz radove na obodnom nasipu to bi koštalo oko 640 hiljada evra. Jedan od uslova je svakako i da počne sa radom Regionalna deponija u koju za sada grad Subotica dnevno odvozi samo tri kamiona smeća.
Politika