U narednoj godini, po svemu sudeći, „planirani“ napredak srpskog zdravstva pada u vodu. Vlada Srbije je nažalost, ispred zdravlja stavila pripremu za rat i sukobe, pa su tako za odbranu i policiju planirani budžeti od 160, odnosno 109 milijardi dinara, dok je za zdravstvo opredeljena suma od 31 milijardu za celu sledeću godinu.
Investicije u zdravstvo i prosvetu biće smanjene za 13 milijardi dinara u 2023. godini, ali zato Vlada ne odustaje od ulaganja u kupovinu naoružanja.
Takođe, Vlada Srbije uporna je sa projektom izgradnje nacionalnog stadiona, koji je očigledno ispred zdravlja masovno obolelog i ostarelog stanovništva, koji sve više pune bolnice, dok su mesta na „tribinama“ upražnjena. Za ovaj grandiozni projekat biće izdvojeno sedam milijardi dinara ili oko 60 miliona evra, a u naredne tri godine ukupno oko 180 miliona.
Iz Vlade objašnjavaju da je manje ulaganje u zdravstvo posledica manjeg ulaganja u upravljanje pandemijom, iako je veći deo sredstava za borbu protiv kovida dobijen iz donacija Evropske unije. U budžet Ministarstva zdravlja u 2022. slilo se 44,3 milijarde dinara, a naredne godine biće za 13 milijardi manje novca.
Lekari su besni, jer je za vlast zdravlje građana na poslednjem mestu, dok su ispred bolnica redovi i „liste čekanja“.
Zašto je zdravstvu potrebno više novca?
Lečenje SMS porukama i inovativni lekovi
Apeli za pomoć oboleloj deci uobičajena su pojava u Srbiji jer nažalost nemamo obezbeđene lekove od strane države za sve mališane kojima su potrebni. Putem društvenih mreža, SMS poruka, prodajom dragocenosti, humanitarnih koncerata, građani iz dana u dan prikupljaju novac za terapije, operacije najmlađih, a u poslednje tri godine sakupljeno je više od 20 miliona evra. Epilog stalnog prikupljanja novca mogao bi da prestane samo ako bi se u budžet zdravstva odvojila veća sredstva za skupe lekove i imunoterapije za decu, ali i odrasle, koji se bore sa najrazličitijim bolestima, za koje u Srbiji nema leka.
Stare bolnice i medicinska oprema
Zdravstvene ustanove u manjim mestima u Srbiji vape za sređivanjem i opremanjem, dok se seoske ambulante gase jer nema novca za njihovo održavanje, ali ni kadrova koji bi tamo radili. Skeneri, magneti, aparati za skrining i druga značajna oprema koja se koristi kod najtežih oboljenja, u našoj zemlji su u najvećem procentu stari i po 20 godina i kvare se na nedeljnom nivou, medicinari u svim ustanovama sami kupuju i održavaju svoje uniforme, jer džava čak ni to ne može da obezbedi, a ovu bedu i sramotu može da promeni samo veći budžet za zdravstvo.