Jedinstveno je što vaš grad nije izgubio svoje karakteristike u visokogradnji. Zgrade koje su dominirale i postojale pre stotinak godina ostale su kakve jesu
Branislava Žujović
Kada je nakon neslavno otkazanog koncerta u našem gradu ipak došao kod nas u posetu, Andrej Ivanović, pijanista i muzički pedagog svetskog glasa, na svoj domaćine ostavio je utisak blagorodnog i skromnog čoveka, kakvi veliki ljudi uglavnom i jesu. Sa njim smo obišli Sinagogu, Gradski muzej, Savremenu galeriju i Gradsku kuću u kojoj je trebalo da nastupi. Vodili smo ga i na Palić. Ta privatna poseta i dovoljna vremenska distanca da se saberu utisci o našem gradu, bili su povod da prvi intervju u 2021. godini bude upravo sa Ivanovićem.
Osim što je priznati pijanista, Andrej je profesor Konzervatorijuma “Nikolaj Rimski Korsakov” u Sankt Peterburgu, a bio je dekan konzervatorijuma u Harbinu i Šangaju. On je čukununuk velikog kompozitora srpskog porekla Jovana (Josifa) Ivanovića iz Temišvara, kompozitora “Talasa Dunava”, jednog od najpoznatijih svetskih valcera. Jedna kompozicija Jovana (Josifa) Ivanovića izvedena je prilikom otvaranja Ajfelovog tornja u Parizu.
Na žalost, kralj Milan Obrenović Jovana (Josifa) Ivanovića nije želeo da primi u podanstvo. Rekao mu je da su Srbiji potrebni oficiri, a ne kompozitori i muzičari. Danas smo u prilici da u neku ruku ispravimo grešku kralja Milana.
Tokom Andrejevog boravka u Subotici spontano mu je upućen poziv da poseti Novi Sad, a potom da tamo i nastupi. Mirjana Rastović sa Radiotelevizije Vojvodina snimila je tom prilikom emisiju o njemu. Ove godine, Ivanović će nastupiti u ovogodišnjim evropskim prestonicama kulture, Novom Sadu i Temišvaru. Njegovi koncerti biće među najvažnijim dešavanjima u tim gradovima.
Pre godinu i po dana posetili ste naš grad sa svojom porodicom. Koji su bili Vaši utisci i šta ste o Subotici pričali nakon posete?
Ivanović: Bila je to moja prva poseta Srbiji. Želeo sam da dođem neočekivano, takoreći neprimećeno. Nisam želeo da u Srbiju dođem kroz aerodrom velikog grada, već kao da se vraćam kući utabanim putem. Subotica je prvi grad koji sam posetio u Srbiji. Ostavila je na mene utisak multikulturnog grada sa više narodnosti koje žive zajedno. Arhitektura grada je jednostavno fantastična. Pre svih subotička Sinagoga, Gradska kuća i Savremena galerija. Ta tri objekta su, prema mom mišljenju, veliko arhitektonsko blago. Istorijsko nasleđe dugo je bila tema naših porodičnih razgovora. Jedinstveno je što vaš grad nije izgubio svoje karakteristike u visokogradnji. Zgrade koje su dominirale i postojale pre stotinak godina ostale su kakve jesu.
Sankt Peterburg je Vaš grad. Radili ste u Harbinu, a sada ste u Šangaju. Razlike je lako uočiti. Šta Vas je u Subotici podsetilo na Sankt Peterburg, a šta na Šangaj?
Ivanović: Najpre sam bio iznenađen brojem kineskih turista. Kada već govorimo uz dozu humora, prisustvo kineskih turista je, barem do pandemije, ujedinjavalo mnoge gradove. Ova tri grada, uprkos razlikama u veličini, nastala su na raskrsnicama velikih kultura. Ova činjenica ih ujedinjuje u njihovim različitostima.
Dogodine bi trebalo da nastupite u Novom Sadu i Temišvaru, odakle potiče Vaša porodica. Novi Sad i Temišvar su ove godine evropske prestonice kulture. Pripremate li se za ove koncerte?
Ivanović: Radujem se ovim koncertima i već postoji dogovor da nastupim sa filharmonijskim orkestrima oba grada. Program bi trebalo da korespondira sa značajem koji ovaj digađaj ima u Evropi. Trebalo bi da obuhvati stvaralaštvo koje ova dva grada čini ponosnima. To naravno podrazumeva i valcer “Talasi Dunava” mog čukundede Jovana Ivanovića.
Pre dve godine trebalo je da nastupite u Subotici. Koncert je na žalost morao da bude otkazan. Imate li i dalje želju da svirate za naše sugrađane?
Ivanović: Da, naravno bilo bi veoma lepo da se to konačno dogodi. Takav koncert doneo bi veliku radost i publici i meni.
Kako su tekli Vaši dani izolacije u Šangaju tokom epidemije u Kini? Jeste li se tada vraćali u Suboticu u mislima?
Ivanović: Moram da priznam da je epidemija nanela ozbiljne posledice koncertnom životu širom sveta. Živeći u Šangaju nisam doživeo koncertni kolaps. Od jula i avgusta stalno imam solo nastupe, naravno sa ograničenim brojem ljudi u publici. U Kini može da bude do sto posetilaca u sali. U koncertnim salama nastaje neverovatna atmosfera jednostavnosti. Tako nešto je teško dosegnuti u velikim koncertnim dvoranama. Ovakve koncerte posećuju ljudi iz različitih grupa, čak i država, koji uspostavljaju novi odnos jedni sa drugima. Bežeći od fragmentacije i nejedinstva svetskog kulturnog prostora. Ovo je veliko dostignuće koje mi donosi podjednako veliko zadovoljstvo. Muzika uvek ima misiju da ujedinjuje ljude.