Najduža ulica u zemlji ne nalazi se ni u jednom od većih gradova Srbije. Ime joj je Novosadska, ali povezuje Bački Jarak i Temerin i stara je više od dva i po veka.
Od SFRJ, promenila je ime više puta, međutim, jedan podatak je nepromenjen – sa 12,5 kilometara puta i više od 800 kućnih brojeva, i dalje drži rekord kao najduža u Srbiji, piše RTS.
U delu koji pripada Bačkom Jarku, Novosadska ulica ima 146 kućnih brojeva, zatim pauza, tabla za Temerin, i brojanje ponovo može da se nastavi, ovaj put od broja dva do 694. Ali na granici ova 2 vojvođanska mesta, mnogima se zavrti u glavi, pa starosedeoci zaborave kom mestu pripadaju, a putnici namernici, gde su se tačno zaputili.
“Često se dešava da svrate tu kod nas, kod mene ili kod ćerke, koja je preko puta, zato što ne znaju gde je granica između Temerina i Jarka”, kaže Johan Valrabenštajn, iz mesta Bački Jarak.
Johan Valrabenštajn, poslednji je Podunavski Švaba u Bačkom Jarku. Njegova kuća, jedna je od najstarijih, a preci su mu ovde od osnivanja mesta 1787. godine.
“Prvo ime ulice koje sam ja zapamtio je bila Staljinova, to je bilo do ’48, onda kad smo se posvađali, onda je postala Titova, pa onda smo neko vreme imali Titovu, pa onda kada smo se ponovo posvađali sami sa sobom,onda je postala Novosadska”, ističe Johan Valrabenštajn.
Retki su oni koji se usude da je pređu peške, ali za 81 godinu Johan to nije uradio jedan put:
“Ne, da ne kažem sto puta, ali najmanje jedno hiljadu puta.”
Na pitanje koliko je vremena potrebno da se prođe celom ulicom i Temerin i Bački Jarak, Johan odgovara: “Mislim da treba jedno četiri sata, a meni bi trebalo dvostruko više”.
Bila je i prva stanica poštanskih kočija iz Beča. Danas bi bila pretesna za sve poštare Novosadske ulice.
“Nas 4 poštara delimo ovu jednu ulicu. Možemo da se sretnemo ako ide kolega sa druge strane, pošto drugu stranu nosi još treći kolega koji je peti rejon, pa onda možemo da se sretnemo kod semafora ili na drugoj strani što on nosi”, objašnjava Zoltan Bakoš, poštar iz Temerina.
Širi se od vremena Marije Terezije, kada se nije znalo za crveno svetlo i saobraćajnu gužvu.
“Ono što sad ljudi jako primećuju, to je taj jako frenkfentan saobraćaj, to je ono po čemu nas sad zapaze, i po čemu i znaju da je najduža ulica, što kažu- nikad izaći iz nje. Ljudi koji dođu sa strane, nalaze kvalitetne sadržaje u ovoj ulici, to je ono što je nama bitno”, navodi Zoran Govedarica, iz Turističke organizacije opštine Temerin.
Muka je nervoznih vozača, ali i gušt za svačiji ukus, jer tu su stara zdanja, kuće raznih arhitektonskih stilova, ali i crkve koje svedoče o uticaju mnogih naroda. Dva mesta, a jedan komšiluk kojim, ukoliko krenete pešice, u nogama ćete makar za društvo, imati jednu dobru priču o rekordu.
RTS